Pre oko 8,000 godina u neolitskom svetu pojavila se nova vrsta artefakta-kašičice. One su bile izrađene od kostiju goveda. Prvo su bile interpretirane kao oruđe zbog intezivnih tragova upotrebe. Međutim, male dimenzije i tragovi upotrebe doveli su do tumačenja da su korišćene za hranjenje beba. Eksperimentalno je to i potvrđeno na kašičicama sa lokaliteta Grad-Starčevo kod Pančeva.

Naši naučnici, sa ERC BIRTH projekta, kojim rukovodi prof. dr Sofija Stefanović na Institutu Biosens u Novom Sadu, došli su do revolucionarnog otkrića. Sa neolitom se pojavljuje nova hrana za bebe koja je mogla imati važan uticaj na skraćenje dužine dojenja, a samim tim i na prvi porast ljudske populacije. Stoga je bilo neophodno da se za hranjenje dece prilagodi pribor za ishranu.

Na lokalitetu Grad-Starčevo tridesetih godina otkriveno je 50 malih artefakata u obliku lopatice (spatule). Artefakti od kostiju krave pronađeni u domaćem kontekstu su uvek bili tumačeni kao neka vrsta alata. Mali tragovi na predmetima su ranije istraživače navodile na to da se oni intenzivno koriste. A to je dovelo do zaključaka da su to predmeti za struganje brašna sa mlina, za izradu ukrasa na keramici, kozmetički pribor ili predmeti za nanošenje pigmenata i boja na odeći.

Nove analize potvrdile da su to kašičice

Ponovnu analizu predmeta kao spatula objavili su naši naučnici u časopisu PLOS One. Ovi stručnjaci tvrde da su kašičice „korišćene za hranjenje beba i da se tragovi na njima mogu povezati sa uobičajenim ponašanjem usta (grizenje, grickanje, glodanje i povlačenje) dece koja mogu, do četiri godine starosti da grickaju predmete do 50 puta tokom jednog sata“.

• Drevni ljudi u neolitu su imali niži telesni rast u odnosu na ranije periode-pokazali rezultati nove studije
• Dečiji otisci prstiju na predmetima vinčanske kulture
• Keramičke flašice za ishranu praistorijskih beba

Kako bi naši naučnici testirali pretpostavku da su ovo kašičice za ishranu beba, oni su uporedili 2230 tragova na tri kašičice sa neolitskog nalazišta Grad-Starčevo (5800-5450. g.p.n.e.) sa 3151 eksperimentalno proizvedenih tragova primarnih zuba modernih beba. Ova studija je pokazala da su neki tragovi na kašičicama napravili primarni zubi, što ukazuje na njihovu upotrebu u hranjenju beba. Proizvodnja nove vrste artefakta za hranjenje beba verovatno je povezana sa pojavom nove vrste hrane za odvikavanje, a obilje kašičica ukazuje da su nove kašičice za bebe postale važna inovacija u praistorijskoj nezi beba.

Kašičice su neolitska inovacija

Otkriće kašičica za hranjenje dece je izuzetno značajno za nauku. U neolitskom periodu došlo je do niza dramatičnih transformacija za ljudsku kulturu: prelazak sa lova i sakupljanja na sedentarni način života, prvo pripitomljavanje biljaka i životinja, mekša-kuvana hrana.

Ova takozvana neolitska revolucija uticala je i na strukturu stanovništva: smanjena pokretljivost ljudi, prelazak na visokokaloričnu hranu od žitarica i smanjenje vremenskog perioda dojenja majki dovelo je do neverovatno brzog rasta populacije.

Autori studije su primetili „iako praistorijske majke i bebe predstavljaju ključne stubove demografskog porasta, njihova uloga u ovom procesu nije adekvatno proučena od strane prethodnih arheologa, koje uglavnom nije interesovao drevni domaći život”.