Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih tepiha na svetu pronađen je u najvećoj grobnoj humci kulture Pazirik. Tepih predstavlja izuzetno svedočanstvo o tehničkom i umetničkom dometu drevnih zajednica Evroazije.

Najstariji tepih na svetu potiče iz gvozdenog doba, odnosno datuje se u 5-3. vek pre naše ere. Otkrio ga je Sergej Rudenko 1949. godine, tokom istraživanja monumentalnih kurgana u dolini Pazirik, u oblasti Altajskih planina.

Pleme kulture Pazirik živelo je u planinama Altaja (Rusija, Kazahstan, Mongolija, Kina). Bili su to jahači nomadi i ratnici, koji su na konjima putovali da trguju robom sa trgovcima u Kini, Indiji i Persiji.

Puno toga otkriveno je o njihovoj kulturi proučavanjem nalaza iz njihovih grobnica u dolini Pazirik. Takođe su otkriveni mumificirani ljudski ostaci sa tetovažama, predmeti od zlata i drugih metala, odlično očuvana odeća, kineska svila, tepisi, drveni nameštaj i predmeti za domaćinstvo. Sve ovo što su arheolozi pronalazili u grobnice sačuvalo se milenijumima zahvaljujući prodiranju vode u grobnice i zamrzavanju usled izuzetno niskih temperatura.

Kako izgleda tepih kulture Pazirik?

Dimenzije tepiha iznose približno 2 metra u dužinu i 1,83 metra u širinu, uz debljinu od svega 2,4 milimetra. Izrađen je od ovčje vune i sadrži oko 1.125.000 čvorova, odnosno čak 3.600 čvorova po kvadratnom decimetru. To je gustina koja nadmašuje mnoge moderne tepihe i ukazuje na već tada izuzetno razvijenu tehniku tkanja.

Dekoracija tepiha je bogata i raznovrsna: centralno polje zauzimaju 24 figure u obliku krsta, od kojih se svaka sastoji od 4 stilizovana lotosova pupoljka. Ova kompozicija uokvirena je ivicama grifona, praćena još jednim od 24 jelena lopatara. Najšira ivica sadrži 28 figura muškaraca na konjima i pored konja. Nekada izrazito jarke žute, plave i crvene boje tepiha sada su izbledele.

Poreklo najstarijeg tepiha

Tačno poreklo ovog jedinstvenog tepiha nije poznato. Moguće da je iz Irana, ali moguće da je proizveden u centralnoj Aziji preko koje su se odvijali kontakti drevnih Altajaca sa Iranom i Bliskim istokom. Takođe, postoji mogućnost da su nomadi kulture Pazirik kopirali tepih od čuvenog persijskog tepiha.

Dodatni argument za ovu teoriju jeste upotreba simetričnog dvostrukog čvora (tzv. turski čvor), kao i analogije sa tepihom iz oblasti Jermenije i Turkestana, gde postoji duga tradicija tkanja.

Pretpostavlja se da je tepih možda izrađen po narudžbini i potom dopremljen u Altaj, što potvrđuju i motivi konjske opreme karakteristični za nomadske zajednice tog regiona.

Jedna od intrigantnijih interpretacija dolazi od istraživača F. Balonova, koji sugeriše da raspored motiva, asimetrija u dekoraciji i raspodela boja mogu predstavljati oblik kodirane poruke. Iako ova teorija nije potvrđena, otvara zanimljivu perspektivu o mogućim značenjima koja prevazilaze čisto estetsku funkciju tepiha.

Izvor: Hermitage Museum i Pazyryk carpet: semantic composition and place in ritual