Jedinstveno paleontološko-arheološko nalazište otkriveno je u Brazilu. Ono sadrži fosilne tragove dinosaurusa i petroglife koje su ljudi napravili.

Drevni ljudi urezali su petroglife na mestu gde su nekada dinosaurusi hodali.

U studiji objavljenoj u Scientific Reports, naučnici opisuju svoja zapažanja na lokalitetu Serote do Letreiro (što znači „brdo putokaza“). Pored fosilnih tragova dinosaurusa naučnici su uočili i skup petroglifa koje su izradili drevni ljudi.

Lokalitet se sastoji od tri velike stene, ukupne površine od 15.000 kvadratnih metara, koje geološki pripadaju formaciji Antenor Navaro u basenu Sousa, datovanoj u donju kredu (145-105 miliona godina). Nalazište se nalazi na mestu prirodnog spomenika kulture Vale dos Dinossauros ili Dolina dinosaura.

„U okviru paleontološkog interesovanja, nalazište predstavlja otiske stopala teropoda, sauropoda i ornitopoda dinosaurusa. Od arheološkog interesa su brojni niskoreljefni petroglifi koji se uglavnom sastoje od krugova ispunjenih radijalnim linijama i drugim geometrijskim motivima“, napisali su istraživači u radu.

Drevni ljudi su uklesali petroglife na steni znajući za postojanje fosilinih tragova dinosaurusa. Ono što ovu lokaciju čini jedinstvenom je bliska prostorna povezanost između otisaka dinosaurusa i petroglifa. To ukazuje na jasnu nameru drevnih doseljenika da povežu oba zapisa.

Znalo se za postojanje petroglifa

Najranije pominjanje tragova dinosaurusa iz regiona Sousa potiču iz ranog 20. veka, a prva paleontološka studija sprovedena je 1975. godine. U kasnijoj publikaciji iz 1979. pominje se postojanje petroglifa. Međutim, nisu sprovedena nikakva dalja istraživanja kako bi se dokumentovala zapažanja.

Nova istraživanja potvrdila su postojanje petroglifa, a slični se nalaze u Paraibi i Riu Grande do Norte, u severoistočnom Brazilu.

„Uprkos obilju identifikovanih petroglifa, nije primećeno njihovo preklapanje sa fosilnim tragovima dinosaurusa. Ni u jednom slučaju nije utvrđeno da je stvaranje petroglifa dovelo do oštećenja postojećih otisaka stopala dinosaurusa, što ukazuje na promišljenost kreatora“, objasnili su autori u radu.

Na osnovu radiokarbonskog datovanja sahrana pronađenih na ovim povezanim lokacijama, istraživači ističu da petroglifi potiču iz perioda od 9.400 do 2.620 godina pre nove ere.

Naime, precizno datovanje petroglifa ostaje izazov. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se procenilo stanje očuvanosti ovog jedinstvenog lokaliteta i predložile efikasne mere zaštite koje garantuju njegovo očuvanje in situ.

„Dalja istraživanja koja koriste nove metode direktnog datovanja petroglifa, kao što je rendgenska fluorescentna spektrometrija, sigurno će baciti svetlo na pitanje hronologije“, rekli su autori studije.