Fosilni ostaci neandertalca pronađeni u Francuskoj otkrivaju da u Evropi nije bilo jedne, već najmanje dve loze kasnih neandertalaca. Takođe, ovi neandertaci su bili genetski izolovani više od 50.000 godina.

Arheolozi, odnosno paleoantropolozi, predvođeni Slimac Ludovikom, otkrili su fosilne ostatke neandertalca 2015. godine iz pećine Mandrin. Ono što njega čini posebnim jeste to da predstavlja drevnu i ranije neopisanu lozu koja se odvojila od, nama, poznatih neandertalaca pre oko 100.000 godina. Nakon toga, oni postaju više od 50.000 godina genetski izolovani.

Rad je objavljen u Cell Genomics

Izgleda da u i neandertalci, baš kao i moderni ljudi bili raznoliki.

U pećini Mandrin nisu živeli samo neandertalci, već i moderni ljudi. Samo ne u isto vreme. Više: Anatomski moderni ljudi živeli su u Evropi 10.000 godina ranije nego što se mislilo

Nenadertalac po imenu Torin

Neandertalac je nazvan Torin (eng. Thorin) prema liku iz Tolkinovog „Hobita“. Torin je bio jedan od poslednjih kraljeva patuljaka ispod planine i poslednji iz loze. Zbog toga je i ovaj neandertalac dobio to ime, jer je poslednji iz svoje loze.

Torin neandertalac živeo je pre 42.000-50.000 godina u maloj, izlovanoj zajednici.

Kada se Homo sapiens širio na evropski kontinet, poslednji neandertalci poklekli su pod njima pre 40 do 45.000 godina.

Smatralo se da su neandertalci deo jedinstvene, genetski homogene populacije, rasprostranjene širom Španije, Francuske, Hrvatske, Belgije i Nemačke.

Genetske studije su podržale ovo gledište, ukazujući na uniformnu populaciju koja bi na kraju ustupila mesto pridošlicama, Homo sapiensu.

• Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
• Da li su ljudi izvršili genocid nad neandertalcima?
• Novi zabeleženi slučaj kanibalizama među neandertalcima

Za „kratko“ vreme, neandertalce zamenjuju anatomski moderni ljudi, odnosno Mi.

Jedno objašnjenje za to, sigurno, ne postoji. Mada, možda je odgovor zapravo i jednostavniji nego što mi mislimo.

Na osnovu analize stabilnih izotopa iz zuba i kostiju neandertalca Torina, naučnici su otkrili da je kasni neandertalac živeo tokom ledenog doba. Dok su rani neandertalci uživali u mnog toplijoj klimi.

Iskopavanja fosilnih ostataka bio je izazovan posao

Kada se došlo do otkrića fosilnih ostataka neandertalca, prvo su arheolozi naišli na zube. Iskopavanja su bila delikatna, te su bila sprovedena pincetom, kako se ostaci ne bi oštetili. To je trajalo jako dugo. A čitav proces proučavanja traje već 9 godina i nastavlja se.

„Ovaj herkulovski terenski napor omogućio je pronalaženje najsitnijih ostataka, koji su pažljivo dokumentovani na svojim prvobitnim pozicijama“, rekao je dr Slimak.

Do sada je otkriven 31 zub. Torin je imao 34 zuba, što predstavlja prvog neandertalca ikada pronađenog sa višestrukim kutnjacima.

Pojedini zubi su se nalazili u vilicama, pronađeni su fragmenti lobanje, falange i hiljade sitnih kostiju.

„Proces iskopavanja ovde zahteva izuzetno strpljenje; nakon devet godina truda, uspeli smo da očistimo samo mali deo, od oko 50 cm sa 30 cm širine. Brojni ostaci ovog tela će verovatno postepeno izroniti u narednim godinama“, istakao je Ludvic.

Poslednji neandertalac koji se genetski razlikovao od drugih

Torinova loza je ostala genetski različita od pre 105.000 godina do njihovog izumiranja.

„Zapanjujuće, otkrili smo da Torin nije jedini u njegovoj lozi, sa genetskom analizom koja otkriva veze sa još jednim neandertalcem otkrivenim preko 1.700 kilometara dalje, u Gibraltaru. Smatralo se da je ovaj neandertalac, nadimak Nana, izumrla ljudska vrsta, živeo pre 80 do 100.000 godina. Međutim, studija Cell Genomics otkriva da su Nana i Torin živeli u istom periodu, u poslednjim milenijumima postojanja neandertalaca“, piše Slimak.

Ova bliska genetska blizina ukazuje da su Nana i Torin pripadali istoj populaciji kasnih neandertalaca. Njihova populacija više neće imati nikakvu razmenu sa klasičnim evropskim neandertalcima nakon 105.000 godina i sve do njihovog zapanjujućeg izumiranja pre 42.000 godina.

---

Izvori: The Conversation i Eureka Alert