Pećina Madnrin (foto: DL)

Arheolozi su objavili u časopisu Science Advance svoja otkrića i dokaze da je naša ljudska vrsta živela pre 54.000 godina u Mandrinu, Francuskoj. To znači da su anatomski moderni ljudi živeli u Evropi 10.000 godina ranije nego što se mislilo. I da su naši preci bili udaljeni 1.700 km zapadno od sledećeg najstarijeg poznatog nalazišta Bačo Kiro u Bugarskoj. Ono što je još fascinantnije jeste to da su neandertalci koristili pećinu i pre i posle naseljavanja anatomski modernih ljudi.

Utvrđivanje stepena preklapanja između modernih ljudi i drugih hominina u Evroaziji, kao što su neandertalci i denisovci, je fundamentalno za razumevanje prirode njihovih interakcija i onoga što je dovelo do nestanka arhaičnih hominina. Do sada se znalo za paleolitska nalazišta u kojima su boravili anatomski moderni ljudi, a čija je zabeležena starost pre 45.000 do 43.000 godina (Grčka, Rumunija, Bugarska, Srbija i slično).

Autori nove studije u svom radu opisuju nalaze fosila i na osnovu drugih arheoloških dokaza otkrivaju prisustvo modernih ljudi u Evropi između 56.800 i 51.600 godina. Zanimljivo je da je taj rani prodor modernih ljudi u dolinu Rone povezan sa tehnologijama nepoznatim u bilo kojoj kamenoj industriji tog doba van Afrike ili Levanta.

Anatomski moderni ljudi izvan Afrike

Homo sapiens se pojavio u Africi pre više od 300 hiljada godina, a anatomski moderni ljudi (Homo sapiens sapiens) pre najmanje 195.000 godina. Prvi impulsi ranih modernih ljudi van Afrike pronađeni su u Izraelu pre oko 194 do 177 hiljada godina i verovatno u Grčkoj pre oko 210.000 godina.

Neronijan šiljci iz sloja E (Slimak et al. 2022, fig. 2)

Istraživači su se generalno složili da su pre između 300.000 i 40.000 godina neandertalci i njihovi preci okupirali Evropu. S vremena na vreme tokom tog perioda imali su kontakt sa savremenim ljudima na Levantu i delovima Azije. Zatim, pre oko 48.000 do 45.000 godina, moderni ljudi, odnosno mi, proširili su se na ostatak sveta, a neandertalci i svi drugi arhaični ljudi su nestali.

Tragovi sićušnih kamenih vrhova i zuba fosila u pećini

Prvi zanimljivi nalazi koji su se pojavili tokom prve decenije iskopavanja pećine Grotte Mandrin je 1.500 sićušnih trouglastih kamenih vrhova (šiljaka) identifikovanih u onome što su istraživači označili slojem E. Neki vrhovi su manji od pola inča (1 cm) u dužini. Ovi šiljci podsećaju na vrhove strela. Oni nemaju tehnološke prethodnike ili naslednike u 11 okolnih arheoloških slojeva među neandertalskim artefakatima u pećini.

Ko ih je napravio? Nekoliko drugih lokacija u srednjoj dolini Rone takođe sadrži ove male vrhove ili šiljke. Ali ta mesta su odavno iskopana pijucima, što je otežavalo određivanje da li su se vrhovi pojavili naglo ili postepeno tokom vremena, možda sa neandertalcima koji su razvili metode da ih naprave.

Arheolog Ludovic Slimak je 2004. godine nazvao ovu prepoznatljivu tehniku „Neronijan“ po obližnjem lokalitetu gde su tako mali kameni vrhovi prvi put iskopani.

Budući da istraživači nisu mogli da porede ove kamene vrhove sa vrhovima u blizini, okrenuli su se regionu u kojem se zna da su moderni ljudi živeli pre 54.000 godina. Reč je o istočnom Mediteranu ili lokalitetu Ksar Akil u blizini Bejruta. Ovaj paleolitski lokalitet čuva najduži i najbogatiji paleolitski zapis u celoj Evroaziji.

Njihove analize kamenih artefakata iz Ksar Akila pokazuju sličnu starost sloja sedimenata sa sitnim vrhovima iste veličine i napravljenim istom tehnikom kao i Mandrin. Ova sličnost snažno ukazuje da neronijanske artefakte nisu napravili neandertalci, već grupa modernih ljudi koji su ušli u region mnogo ranije nego što smo očekivali.

Zubi hominina u pećini

Poslednji deo slagalice pojavio se 2018. godine, kada je jedan od istraživača Klement Zanoli, analizirao devet zuba hominina koje su pronašli u različitim slojevima tokom iskopavanja. Kroz mukotrpne analize korišćenjem CT skeniranja i poređenja sa stotinama drugih fosila, uspeli su da utvrde da Mandrin E zub je jedan mlečni zub deteta između 2 i 6 godina i potiče od ranog modernog čoveka i ne može biti od neandertalca.

Otkriće zuba u pećini (izvor: Ludovic Slimak)

Na osnovu tehnologija kamenih vrhova i njihovog konteksta na drugim lokalitetima, zajedno sa ovim fosilnim dokazima, zaključujemo da su kreatori neronijskih vrhova u Grotte Mandrin bili anatomski moderni ljudi”, istakao je prvi autor studije Ludovic Slimak.

Čitanje slojeva čađi od logorske vatre poput godova drveta

Međutim otkrića iz Mandrina se tu ne zaustavljaju. U arheološkim slojevima pećine nalaze se tragovi zidova i krova skloništa koji su otpali i bili zatrpani sa fosilima i artefaktima.

Kada bi neandertalci i savremeni ljudi zapalili vatru na tom mestu, dim bi ostavljao sloj čađi na tim površinama. Zatim bi ga sledeće sezone prekrivao tanak sloj kalcijum karbonata koji se zove speleothem-geološka formacija mineralnih naslaga. Ovaj ciklus se ponavljao iznova i iznova.

Prvi put smo otkrili ove čađave fragmente svoda skloništa 2006. godine, a tim je pronašao hiljade, iz godine u godinu, u svakom arheološkom sloju Mandrina. Decenija rada člana tima Segolen Vandevelde pokazala je da se ovi obrasci mogu čitati kao prstenovi drveća kako bi nam rekli sa kojom učestalošću i trajanjem su grupe posećivale ovu oblast, pokazujući da su ljudske grupe dolazile u Mandrin oko 500 puta tokom 80.000 godina”.

Vandevelde tim je tada mogao da odredi koliko je vremena odvajalo poslednju neandertalsku vatru od prve moderne ljudske vatre u pećini. A time pokazujući da je između neandertalaca koji su koristili pećinu Grotte Mandrin i doseljavanja modernih ljudi prošla samo najviše godina.

Nakon što su savremeni ljudi svake godine okupirali Mandrin nekih 40 godina, jednu ili dve generacije, oni su nestali isto tako brzo i misteriozno kao što su se i pojavili. Neandertalci su zatim redovno ponovo okupirali Mandrin tokom narednih 12.000 godina.

Više ljudskih vrsta koje dele pejzaž

Kako su ovi savremeni ljudi stigli tako rano u zapadnu Evropu? Arheološki dokazi iz Australije pokazuju da su savremeni ljudi stigli do tog kontinenta pre 65.000 godina. Naravno da bi im bio potreban čamac da pređu otvoreni okean da bi stigli tamo. Stoga nije teško pretpostaviti da su ljudi na Mediteranu imali pristup tehnologijama čamaca pre 54.000 godina i da su ih koristili za istraživanje duž obala ovog zatvorenog mora.

Iz izvornih lokacija kremena koji se koristio za pravljenje artefakata u Grotte Mandrin znamo da su i neandertalci i savremeni ljudi lutali naširoko, oko 100 km u svim pravcima oko staništa.

Kako su savremeni ljudi naučili o svim ovim kamenim resursima na tako velikom, raznolikom pejzažu za tako kratko vreme? Da li su imali veze sa neandertalcima, koji su mogli da razmenjuju informacije ili da budu vodiči? Da li je ovo bio trenutak kada su se dve grupe ukrštale?

Naš budući rad u Mandrinu će rasvetliti ova i druga pitanja o našim najranijim precima u Evropi”, zaključio je Ludovic Slimak.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »