Naučnici su primetili jedinstvene tetovaže na licu 800 godina stare andske mumije, koje se razlikuju od svih dosad poznatih.

Međunarodni tim antropologa, stručnjaka za kulturno nasleđe i laboratorijskih analitičara pronašao je tetovaže kakve nikada ranije nisu viđene na licu i ruci 800 godina stare andske mumije. Njihov rad je objavljen u časopisu Journal of Cultural Heritage.

• Laser otkrio skrivene detalje na 1.200 godina starim tetovažama
• Naučnici otkrili kako su nastale najstarije tetovaže na svetu na telu Ledenog čoveka
• Činčoro mumije su najstarije mumije na svetu, a sada im prete klimatske promene

Tetaže pronađene na licu i ruci drevne južnoameričke mumije potpuno se razlikuju od bilo kog drugog poznatog primera drevne umetnosti na telu. Opisujući tetovaže u novoj studiji, istraživači kažu da su dizajni jedinstveni ne samo po svom sastavu, već i po vrsti mastila koje je korišćeno za njihovo stvaranje.

Mumija potiče s Anda

Trenutno smeštena u Muzeju antropologije i etnografije Univerziteta u Torinu, u Italiji, veruje se da je ženska mumija živela u Andima pre oko osam vekova. S obzirom na savijen položaj tela i prisustvo fragmenata tekstila zalepljenih za kožu, autori studije veruju da je žena postavljena u zgrčenom, sedećem položaju sa nogama primaknutim do brade i da je tako prirodno mumificirana na otvorenom. Ona je bila umotana u tekstil – tipičnom andskom zavežljaju  (fardo). Donirana je muzeju početom 1930-tih godina.

Radiokarbonsko datiranje ovih tekstila pokazalo je da je mumija umrla nekada između 1215. i 1382. godine nove ere, i dok su neke od njenih tetovaža bile vidljive golim okom, druge su morale biti otkrivene korišćenjem visokotehnoloških metoda snimanja. Neočekivano, ispostavilo se da je žena imala tetovaže na desnom obrazu, u obliku tri široko razmaknute prave linije koje se protežu od usta do uha.

Tetovaže su retke na licu andskih mumija

„Generalno, oznake na koži na licu su retke među grupama drevnog andskog regiona, a još ređe na obrazima“, pišu autori studije. Jednostavan dizajn u obliku slova S na desnom zglobu mumije, u međuvremenu, opisan je kao „jedinstven za andski region kao tetovaža“, a istraživači objašnjavaju da „nisu poznate paralele“ sa drugim mumificiranim osobama.

„Što se tiče kulturne klasifikacije na osnovu oznaka na koži, nalazi sa mumije iz Torina su jedinstveni“, dodaju autori. Stoga, oni nisu u mogućnosti da ponude nikakve zaključke o svrsi ili značenju tetovaža, iako činjenica da se nalaze na dobro vidljivim delovima tela može sugerisati da su imale dekorativnu ili komunikativnu funkciju.

Koristeći niz tehnika hemijske analize, autori studije su takođe uspeli da otkriju da su tetovaže napravljene pigmentom napravljenim od gvozdene rude koja se zove magnetit, kao i silikatnim mineralima koji se zovu pirokseni. Nasuprot tome, ugalj, koji je bio daleko najčešći crni pigment koji se koristio u drevnim tetovažama, iznenađujuće je bio odsutan iz mastila.

„Koliko autori znaju, upotreba crnog pigmenta napravljenog od magnetita za tetoviranje još nije zabeležena na južnoameričkim mumijama“, pišu istraživači, dodajući da je „identifikacija piroksena kao pigmenta za tetoviranje još ređa“.

Tetovaže su verovatno bile važne za ovu ženu ili njenu zajednicu, budući da su se nalazile na istaknutim mestima.