Arheolozi su proučavali nesvakidašnje neolitske sahrane u kojima su sahranjene žene koje su bile žrtve rituala. Žene su podlegle jezivom ubistvu, tipičnom za italijansku mafiju.

Istraživanje čudnih neolitskih sahrana na lokalitetu Saint-Paul-Trois-Chateauk-u blizu Avinjona, u južnoj Francuskoj navelo je arheologe da posumnjaju da se tu radi o jezivom ubistvu.

Iako su neolitske grobnice otkrivene pre 20 godina, bilo je neophodno ponovo ih proučiti.

Prema novoj studiji, objavljenoj u časopisu Science Advances, autori navode da su neolitske žene bile vezane i žive sahranjene u ritualu. Srednji neolit u dolini reke Rone datuje se od 4250. do 3600/3500. godine pre nove ere, kada su i datovane sahrane ovih žena.

• Nasilje je bilo široko rasprostranjeno pre 8.000 godina
• Nasilne povrede na skeletnim ostacima kulture Lepenski vir na Đerdapu

Njihova analiza je pronašla dokaze o metodi ubijanja tzv. incaprettamento na 14 neolitskih lokaliteta u Evropi. Sve ove neolitske sahrane se datuju od 5400. do 3500. godine pre nove ere. Ova metoda ubijanja je tipična za italijansku mafiju. Žrtve se ubijaju vezivanjem vrata za noge, koje su savijene iza leđa. Na taj način bi se efektivno zadavile, nakon nekog vremena.

Takođe su prostudirali naučni rad koji opisuju mezolitsku kamenu umetnost u pećini Adaura na Siciliji, napravljenu između 14.000 i 11.000 pre nove ere. Na njoj su prikazane dve ljudske figure vezane na način incaprettamento.

Žrtvovane žene u neolitu

Grobnica, u kojoj su žrtvovane žene, oponaša silos, ili jamu u kojoj se čuvalo žito. Grobnice u obliku silosa bile su ukrašene poljoprivrednim simbolima. Iznad njih se nalazila drvena konstrukcija i bilo je prisutno kamenje za mlevenje žita.

Možda su žrtve vezane i žive sahranjene za potrebe poljoprivrednog rituala i ciklusima prirode.

Iako se u radu ne pominje, postoji i jedan sličan primer sa teritorije Srbije iz ranog neolita ili starčevačke kulture (6200-5500. godina pre naše ere). Više osoba je bilo sahranjeno u grupnoj grobnici, a jedna se posebno isticala, jer su joj ruke i noge bile vezane iza leđa i tako je u grobu sahranjena. Da li je ta osoba bila živa ili već mrtva, nažalost to arheolozi nisu utvrdili, zbog nedovoljno dokaza. Više o tome: Misterija grupne grobnice u Vinči – mesto neolitskog zločina?

Istraživači smatraju da je treća žena u grobnici bila starija i da je umrla prirodnom smrću. I da je bila sahranjena u skladu sa pogrebnom praksom iz tog perioda, u zgrčenom položaju i na boku. Međutim, dve mlade žene su bile žrtvovane kako bi, verovatno, bile sahranjene sa njom.

Naime, mlade žrtve su bile prikovane teškim fragmentima kamenja za mlevenje žita, što je istraživačima ukazalo da su još uvek bile žive kada su sahranjene.