Jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na svetu, Persepolis u Iranu, suočava se s ozbiljnom pretnjom – zemljište ispod kompleksa polako, ali sigurno tone.

Persepolis je nalazište svetske baštine koje se nalazi pod zaštitom UNESKO-a od 1979. godine, starom više od 2.500 godina, čija stabilnost sada ugrožavaju prirodni i ljudski faktori.

Prema istraživanjima, tlo oko Persepolisa svake godine tone i do 30 centimetara, što predstavlja rizik za očuvanje kamenih rezbarija i monumentalnih struktura. Naučnici upozoravaju da je glavni uzrok prekomerno crpljenje podzemnih voda, koje izaziva sleganje zemljišta i ubrzava proces dezertifikacije širom Irana.

„Samo detaljnim procenama na terenu možemo sagledati punu razmeru problema, ali posledice su neizbežne“, izjavio je profesor Mahdi Motagi iz Helmholc centra za istraživanje okeana u Kil-u. Od 1970-ih, Iran je izgubio više od 70% rezervi podzemnih voda, a mnogi regioni već trpe infrastrukturne i ekološke posledice.

Ugrožena i druga arheološka nalazišta

Fenomen sleganja ne ugrožava samo Persepolis, u opasnosti su i druga iranska nalazišta svetske baštine, poput Pasargada i grada Jazda. U Teheranu, delovi grada tonu i do 25 centimetara godišnje, što pokazuje širinu problema.

• Klimatske promene ugrožavaju arheološka nalazišta širom sveta
• Činčoro mumije su najstarije mumije na svetu, a sada im prete klimatske promene
• Arheolozi strahuju da će klimatske promene ugroziti drevne artefakte koje čuva Hadrijanov zid

Kako bi se stanje pratilo, istraživači koriste radarsku tehnologiju za detektovanje i najmanjih pomeranja tla. Iran planira i smanjenje potrošnje vode kroz unapređene tehnike navodnjavanja i ponovnu upotrebu, ali sprovođenje tih mera otežavaju sankcije i nedostatak ulaganja.

Primere mogućih rešenja pružaju druge zemlje. Nakon ograničenja pumpanja podzemnih voda, Bangkok je uspeo da smanji stopu sleganja tla sa 120 na manje od 20 milimetara godišnje. „Ne postoji magično rešenje, ali politika i doslednost daju rezultate“, poručuje Endru Pirson iz Međunarodnog centra za procenu resursa podzemnih voda.

Lišajevi prete kamenim reljefima Persepolisa

Pored sleganja tla, Persepolis se suočava i s još jednom opasnošću – lišajevima koji oštećuju kamene površine i natpise. Ove simbiotske organizme čine gljivice i alge koje luče organske kiseline, uključujući oksalnu, sposobnu da razlaže minerale i prodire u kamen i do 1,5 centimetara dubine.

Zaraza lišajevima rezultat je kombinacije kiselih kiša, promenljive klime i lošeg održavanja, što je posledica nedostatka sredstava u iranskom sektoru kulturne baštine. Stručnjaci upozoravaju da bi oštećenja mogla postati nepovratna ukoliko se ne preduzmu hitne mere zaštite.

Nasleđe Ahemenidskog carstva

Persepolis je osnovao Darije I Veliki oko 518. godine pre nove ere kao ceremonijalnu prestonicu Ahemenidskog carstva. Grad je izgrađen na ogromnoj terasi u podnožju Planine milosrđa (Kuh-e Rahmat) i predstavljao je arhitektonsko čudo svoga doba.

Na terasi su uzdignute palate, monumentalna stepeništa i dvorane poput Apadane i Dvorane sa stotinu stubova, čiji su zidovi prekriveni reljefima naroda koji donose danak persijskom kralju.

Persepolis je bio više od prestonice, bio je simbol carstva, političke moći i umetničkog izraza jedne od najvećih civilizacija antičkog sveta. Danas, međutim, njegovo nasleđe sve više zavisi od sposobnosti da se prirodne i ljudske pretnje zaustave na vreme.