Prvi jahači konja na svetu pojavili su se pre 5.000 godina, pokazale su analize ljudskih skeletnih ostataka iz Jamne kulture.

Analiza skeleta iz grobova ispod humki Jamne kulture širom Evrope i Azije pokazala je da su jahači prešli stepe na svojim konjima pre oko 5.000 godina.

Nova studija objavljena je u čaosopisu Science Advance. U njoj su istraživači analizirali 217 ljudskih skeleta iz pontsko-kaspijske stepe, geografske oblasti koja se prostire otprilike od Bugarske do Kazahstana. Na skeletima su primetili dokaze o jahanju, odnosno pripoje mišića i osteoartritične promene koje se pripisuju fizičkoj aktivnosti koja ima veze sa jahanjem.

Pripitomljavanje konja u Jamnoj kulturi

Dugo vremena se raspravlja gde su konji i kada su mogli biti pripitomljeni. U Kazahstanu su pronađeni ostaci konja, starosti 5.000 godina čiji zubi pokazuju habanje od, verovatno, uzda. U istom vremenskom periodu, pronađeni su tragovi konjskog mleka na čovečijim zubima iz Rusije.

Naučne studije potvrđuju da su drevni ljudi, 3.500 i oko 3.000 godina pre nove ere, držali prvo konje zbog mleka. Što je ujedno i jedan od indikatora njihovog pripitomljavanja.

Takođe, zanimljivo je napomenuti da je geografska ekspanzija Jamne kulture trajala samo tokom dva veka. Ta migracija ljudi sa istoka obuhvatala je 4.500 km i navodi na to da su za transport korišćeni konji.

Prvi jahači iz Jamne kulture

Drevni i prvi jahači konja potiču iz Jamne kulture. Zemljane humke ispod kojih su otkriveni skeleti prvih jahača stare su oko 4.500 i 5.000 godina. Nomadi Jamne kulture su migrirali iz pontsko-kaspijih stepa pa sve do Rumunije, Bugarske, Mađarske i Srbije.

Takođe, ovi ljudi su sa sobom doneli i indoevropski jezik na kome su zasnovani svi današnji jezici. U tome su im očigledno pomogli konji.

Jahanje je ključni trenutak u ljudskoj istoriji

Upotreba životinja za transport, posebno konja, označila je prekretnicu u ljudskoj istoriji. Značajno povećanje mobilnosti i udaljenosti imalo je duboke efekte na korišćenje zemljišta, trgovinu i ratovanje. Trenutna istraživanja su se uglavnom fokusirala na same konje, ali ne i na ljudske ostatke.

• Najstarije sedlo za jahanje pronađeno u Kini

Arheoloških nalaza, odnosno konjske opreme je teško naći. Zato se istraživači sada oslanjaju i na druge bitnije nalaza – osteološke.

Na ljudskim skeletima se mogu očitati tragovi jahanja

Istraživači su analizirali 217 ljudskih skeleta sa 39 lokaliteta, od kojih su 150 pronađeni pod humkama i pripadaju jamnaja kulturi, u sklopu projekta.

Treba istaći da ne postoji određeno zanimanje, odnosno fizička akitvnost koja se može “očitati” na skeletu. Već se u kombinaciji tragova na skeletima, na određenim mestima na skeletu, može dobiti uvid za razumevanje uobičajenih aktivnosti u prošlosti.

Kada su istraživači analizirali celokupan osteološki materijal oni nisu očekivali da će naći te parametre koji ukazuju na jahanje kao fizičku aktivnost. “Prepoznavanje dokaza o jahanju nije bila namera preduzete studije o pomenutim skeletnim materijalima, pronalaženje osobina bilo je slučajno i prilično neočekivano”, piše u studiji.

Nažalost, skeletni ostaci nisu uvek u dobrom stanju očuvanosti. To otežava antropolozima da identifikuju određene patologije ili fizičke aktivnosti na skeletu. U ovoj studiji je znatan broj skeleta analiziran i istraživačima je omogućio da saznaju da su više od 30% ljudi bili jahači konja, kako muškarci, tako i žene. Ovo su, za sada, najstariji pronađeni ostaci drevnih ljudi koji su bili jahači.