Naučnici su rekonstruisali lice žene neandertalca koja je bila sahranjena u čuvenoj pećini u Šanidaru.

Ovo je najkompletniji i najočuvaniji skelet neandertalca koji je upotrebljen za rekonstrukciju lica neandertalke koja je živela pre 75.000 godina,

Žena neandertalac bila je sahranjena u pećini Šanidar u Iraku, gde su neandertalci u više navrata sahranjivali svoje mrtve. Rekonstruisano lice i skelet neandertalca korišćeni su za potrebe novog dokumentarca na Netfliksu pod naslovom „Tajne neandertalaca“.

Pećina Šanidar prvi put je otkrivena 1950-ih godina i otkrila je neke od najistaknutijih nalaza neandertalaca u čitavom arheološkom zapisu. Ukupan broj otkrivenih neandertalaca iznosio je 10.

Ova pećina se ističe po tome što je ovde zabeležena pogrebna praksa od strane neandertalaca.

Sahranjivanje neandertalaca u pećini Šanidar

Pogrebne prakse zabeležene u pećini su u velikoj meri doprinele našem razumevanju neandertalske spoznaje i transformisale popularnu percepciju ove drevne vrste od primitivnih zveri do složenih mislilaca.

Naučnici smatraju da je pet neandertalaca sahranjeno u grupi iznad ogromne stene. Što ukazuje da je mesto imalo poseban značaj i da je zbog toga izabrano ovo mesto kao groblje za više uzastopnih generacija.

Deceniju kasnije otkriveni su i tragovi polena oko jednog neandertalaca, što je navelo na ideju da su neandertalci možda položili cvetne počasti pokojnicima. Međutim, nova studija je otkrila da su za tu količinu cveta „krive“ pčele.

„Možemo da vidimo da se neandertalci vraćaju na jedno određeno mesto da sahranjuju svoje mrtve“, rekla je dr Ema Pomeroj sa Univerziteta Kembridž u saopštenju. „Ovo bi moglo biti decenijama ili čak hiljadama godina razlike. Da li je to samo slučajnost, ili je namerno, i ako jeste, šta ih vraća nazad?”

Rekonstruisana neandertalka slična je ljudima

Neandertalka, čije je lice rekonstruisano, označena je kao Šanidar Z. Njena lobanja je bila zgnječena ispod stene, ali su je stručnjaci pažljivo spojili. Na osnovu analize zuba utvrđeno je da je umrla u svojim srednjim 40-im godinama. Nova saznanja o neandertalcima iz Krapine: umirali su mladi

„Lobanje neandertalaca i ljudi izgledaju veoma različito“, kaže Ema. Lobanja neandertalaca i cela njihova građa je robusnija u odnosu na fizičku građu Homo sapiensa. Na lobanji se posebno ističu te fizičke razlike. Poput jako izraženih nadočnih lukova, neandertalci nemaju bradu, srednji deo lica im je izbačen, što rezultira istaknutijim i širim nosovima. Naravno, te karakteristike su povezane i sa hladnim uslovima sredine u kojima su živeli.

Međutim, rekonstruisano lice žene neandertalca ne pokazuje toliko istaknute facijalne karakteristike. Možda je to i olakšalo ukraštanje između naših vrsta i neandertalaca? Drevni moderni čovek sa teritorije današnje Rumunije je imao čukundedu neandertalca

Skeletni ostaci neandertalaca pronađeni u pećini Šanidar oslikavaju naše izumrle rođake kao empatična i emocionalno razvijena bića, pri čemu jedna osoba sa invaliditetom pokazuje znake da je dobijala stalnu negu tokom svog života.

„Neandertalci su imali lošu promociju od kada su prvi pronađeni pre više od 150 godina“, rekao je profesor Grem Barker, vođa iskopavanja. „Naša otkrića pokazuju da su Šanidarski neandertalci možda razmišljali o smrti i njenim posledicama na načine koji nisu toliko različiti od svojih najbližih evolucionih rođaka – nas samih.“