Eci je najpoznatija mumija na svetu i jedna od onih koji se najviše proučava. Eci je umro pre 5.300 godina, a njegovo telo se fenomenalno sačuvalo u ledu, zajedno sa tetovažama. Sada su naučnici otkrili metodu koja je korišćena prilikom izrade njegovih fascinantnih tetovaža.

Za potrebe eksperimenta, umetnik za tetovaže se tetovirao da bi rešio misteriju tetovaža Ledenog čoveka Ecija.

Studija je objavljena u European Journal of Archaeology.

“U ovoj studiji koristili smo uporedne istorijske podatke i rezultate eksperimentalnog tetoviranja da bismo procenili moguće metode i alate tetoviranja u bakarnom dobu u centralnoj Evropi”, napisali su autori.

Ledeni čovek ili Eci, pronađen je u Alpima u septembru 1991. godine. Njegove ostatke pronašli su planinari slučajno. Ovaj čovek je umro 3.200 godina pre naše ere, tokom evropskog bakarnog doba.

“Tokom protekle tri decenije, detaljna naučna ispitivanja proizvela su izvanrednu količinu podataka u vezi sa njegovim zdravljem, ishranom, životnom sredinom, odećom, alatima, genetskim profilom i okolnostima oko njegove smrti”, pišu u radu.

• Nove DNK analize otkrile su kako je zapravo izgledala najpoznatija mumija na svetu
• Zamrznut u vremenu: Eci-ledeni čovek koji je živeo pre 5.000 godina

Pored izvanrednih saznanja o ovom čoveku, on je postao poznat i zbog nekih od najstarije očuvanih tetovaža na svetu. Njihov broj na njegom telu iznosi 61. Zapravo je reč o nekim vrstama oznaka uz pomoć crnog pigmenta, verovatno uglja. Nalaze se na njegovom stomaku, donjem delu leđa, potkolenicama i levom zglobu.

Ranije prihvaćeno objašnjenje za primenu ovih tetovaža bilo je da su Ecijeve tetovaže nastale sečenjem kože, a zatim utrljavanjem čađi na površini.

Eksperimentalno je potvrđen nastanak Ecijevih tetovaža

Primećujući nedostatak dokaza koji bi podržali ovu hipotezu, arheolog Aron Deter-Vulf sa Odeljenja za arheologiju u Tenesiju udružio se sa umetnikom za tetoviranje Denijem Ridejom kako bi analizirao nastanak tetovaža. Tokom ovih eksperimenata, Ridej se više puta tetovirao koristeći osam različitih alata pre nego što je uporedio svoje nove tetovaže sa onima na Ecijevoj koži.

Za tetoviranje koristili su komade životinjskih kostiju, opsidijan, iglu od bakra, veprove kljove i čelične igle. Tehnike su se sastojale od ručnog tapkanja, bockanja, rezanja i subdermalnog tetoviranja. Ovo poslednje podrazumeva da se komad kosti probije kroz kožu kako se mastilo stavilo ispod kože.

“Dobijeni podaci nam omogućavaju da zaključimo da tetovaže Ledenog čoveka nisu urezane, već su verovatno napravljene pomoću alata za ubadanje”, rekli su autori.

Naučnici ističu da ne znaju puno o drevnoj praksi tetoviranja, jer nema pisanih izvora, a tetovaže, odnosno tela pokojnika se samo u posebnim uslovima sredine sačuvaju. Zato ne mogu ni da kažu sa sigurnošću zašto je Eci imao tetovaže. Uvek se spekulisalo da one mogu biti iz medicinskih razloga, poput akupunkture.

Istraživači su objasnili da bakarna šila među najčešće identifkovanim artefaktima iz ovog perioda, pa su često tumačeni samo kao pribor za obradu kože ili tkanje. Ali su vrlo moguće imali i drugu funkciju i da je Eci bio tetoviran uz pomoć bakarnih šila ubadanjem.