09/12/2022

Izabrane mandibule divljih/domaćih bliskoistočnih i evropskih divljih mačaka (Krajcarz et al. 2022, fig. 2)

Na novom međunarodnom projektu koji proučava poreklo, istoriju i migracije drevnih mačaka u Evropu, učestvuju i srpski arheolozi. U okviru istraživačkog projekta autori kombinuju paleogenetiku, arheozoologiju i radiokarbonsko datovanje kako bi saznali kako su se širile pripitomljene mačke izvan Mediterana.

U časopisu Antiquity, međunarodni tim arheologa publikovao je preliminarne rezultate istraživanja drevnih mačaka i njihovih migracija u Evropu. Fokus istraživanja bio je na Poljsku. Dobijeni preliminarni rezultati su pokazali da je postojao trend u smanjenju veličine mačaka od neolita do srednjeg veka i da su mačke sa Bliskog istoka došle pre ljudi u Evropu tokom neolita.

Za analizu je prikupljeno oko 200 ostataka mačaka sa preko 100 arheološki lokaliteta koji se datuju od kasnog pleistocena (pre oko 12.000 godina) do modernog doba.

Međunarodne saradnje istraživača su od velikog značaja za nauku, budući da tom prilikom možemo učiti jedni od drugih i implementirati ta nova saznanja kako bi naša istraživanja bila potpunija. Uporedo sa tim, bitna stvar jeste da i kada se međunarodni projekti završe, ostvarena saradnja otvara vrata za neka buduća istraživanja i nova naučna saznanja o čovekovoj prošlosti”, rekao je Mladen Mladenović doktorand i jedan od autora rada.

Dosadašnji rezultati istraživanja drevnih mačaka

Zajednički predak svih domaćih mačaka jeste divlja mačka sa Bliskog istoka – Felis silvestris libica. Mačka je verovatno pripitomljena u oblasti Plodnog polumeseca pre oko 10.000 godina. Kasniji dokazi o pripitomljavanju mačaka potiču iz Egipta, pre oko 3.500 godina. Ova geografska oblast je vekovima bila glavna za širenje domaćih mačaka širom sveta.

Šta se događa na Mediteranu, ostalo je nedovoljno jasno. Veruje se da je pojava kućnih miševa vezana i za pojavu mačaka tokom kasnog neolita u istočnoj Evropi, pre oko 5.000 godina. Ali i za njihovo dalje širenje po Evropi. Naravno za širenje mačaka važana su i prekomorska i prekookeanska putovanja i trgovine, piše u studiji.

Najveća popularnost za mačkama u Evropi javlja se oko 13. veka.

Pojednostavljene rute za rano širenja Felis silvestris libica širom Evrope (Krajcarz et al. 2022, fig. 1)

Preliminarni rezultati mtDNK pokazuju da su mačke sa bliskoistočnim haplotipom A1 divlje mačke bile prisutne u centralnoj Evropi pre neolita. Prethodno se pretpostavljalo da je ovaj haplotip karakterističan za nepripitomljene bliskoistočne divlje mačke, a njegovo prvo pojavljivanje u Evropi otkriveno je u Rumuniji oko 7.700 godine pre nove ere”, kažu autori.

Što znači da su mačke došle pre poljoprivrednika sa Bliskog istoka u Evropu, ali da je verovatno reč o divljim vrstama. I možda su se mešale sa već pristutnim divljim vrstama.

Naši preliminarni morfometrijski rezultati, fokusirani na Poljsku, otkrivaju trend smanjenja veličine tela mačaka od neolita do srednjeg veka. Neolitske mačke bile su velike jedinke i jednake po veličini evropskim divljim mačkama, čija je veličina ostala stabilna tokom vremena”, ističu autori.

Budući rezultati istraživanja će verovatno pokazati koliko je sve ovo povezano sa ljudskom istorijom i koliko je čovek uticao na pojavu, širenje, domestikaciju ili, čak, nestanak divljih vrsta.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »