Jedan od najpoznatijih “masakra” iz britanske praistorije možda se nikada nije dogodio.

Nova studija arheologa sa Univerziteta u Bornmutu preispituje nalaze sa kultnog lokaliteta Mejden Kasl u Dorsetu i otkriva da su tela pronađena na takozvanom „ratnom groblju“ stradala u više odvojenih epizoda nasilja, a ne u jednoj velikoj bici protiv Rimljana, kako se dugo verovalo.

Mejden Kasl je moćno utvrđenje iz gvozdenog doba, a iskopavanja iz 1930-ih, predvođena slavnim arheologom Mortimerom Vilerom, otkrila su brojne skelete sa povredama nanetim oružjem. Viler je zaključio da se tu dogodila bitka tokom rimskog osvajanja Britanije.

Ta dramatična slika masakra domaćih ratnika u poslednjem pokušaju otpora postala je deo britanskog istorijskog narativa. Ali novo radiokarbonsko datiranje, sprovedeno u okviru višegodišnje analize, otkriva sasvim drugačiju priču.

Građanski sukob iz rimskog perioda

„Skeleti sa smrtonosnim povredama nisu sporni, ali sada znamo da su ti ljudi umrli tokom više decenija, a ne u jednom katastrofalnom događaju“, kaže dr Martin Smit, forenzički antropolog sa Bostonskog univerziteta. Period smrti proteže se od kraja 1. veka pre nove ere do početka 1. veka nove ere.

• Otkrivena masovna grobnica rimskih legionara
• Mračna istorija Beograda – svedočanstva o smrtnoj kazni u 17. veku
• Mračna strana praistorije: masakr i kanibalizam

To ukazuje na više epizoda nasilja, lokalne sukobe, politička pogubljenja ili unutarplemenske borbe za vlast. Rimska vojska, kako se sada čini, nije imala nikakvu ulogu. „Ovo je bio građanski sukob. Ubijali su se međusobno“, kaže dr Majls Rasel, direktor istraživanja. „Rimljani jesu činili zločine, ali ovaj nije jedan od njih.“

On dodaje da su žrtve verovatno pripadale lokalnoj aristokratiji. Bile su sahranjene sa počastima, što ukazuje na to da nisu bile obični kriminalci, već moćni pojedinci uklonjeni iz političkih razloga. „Možda su predstavljali pretnju. Uništavanje krvne loze bio je način da se osigura vlast.“

Preispitivanje starijih arheoloških podataka

Ova nova interpretacija otvara i šira pitanja. Arheolozi veruju da mnogi grobovi na Mejden Kaslu još uvek nisu otkriveni. Takođe, različiti načini sahranjivanja upućuju na složenu društvenu strukturu, možda prisustvo više zajednica, kasta ili pravila pristupa prostoru.

„Ovi nalazi nas podsećaju da ne možemo više tumačiti arheološka groblja jednostavno. Iza njih stoje komplikovane priče o identitetu, vlasti i nasilja“, rekao je Pol Čitam.

Studija ruši mit, ali time ne gubi na značaju, naprotiv. Pokazuje koliko je važno stalno preispitivanje starih podataka, naročito kada oni oblikuju kolektivno pamćenje.