Ritualno “ubijanje predmeta” kod Kelta
Jedan od najmisterioznijih fenomena u keltskoj Evropi jeste praksa ritualnog „ubijanja predmeta“. To podrazumeva namerno savijanje, lomljenje ili na drugi način deformisanje oružja i drugih predmeta pre odlaganja u grobove.
Ova praksa namernog deformisanje predmeta primenjivana je i u verskim svetilištima, gde su ti predmeti predstavljali votivne priloge.
Ritualno ubijanje predmeta zabeleženo je u brojnim keltskim grobovima širom Evrope.
Uglavnom su u keltskim grobovima savijeni ili polomljeni mačevi, noževi ili vrhovi kopalja.
Ritualno “ubijanje predmeta” pojavljuje se na Balkanu sa širenjem Kelta na istok krajem 4-3. veka pre naše ere, zajedno sa brojnim primerima zabeleženim u keltskim grobovima koji se protežu od Jadranskog mora na zapadu do Crnog mora na istoku.
Primeri su takođe pronađeni severno od Karpata na lokalitetima poput Koritnice na jugoistoku Poljske i gradine Mala Kopanija u zapadnoj Ukrajini.
U literaturi se često naglašava da upravo mač predstavlja najsvojstveniji deo latenske ratničke opreme, koji u kombinaciji s ostalim elementima: štitom, kopljem, pojasnom garniturom za nošenje mača i, u retkim slučajevima šlemom i oklopom, čini specifičnu opremu različitu od one koju su koristili ratnici tog razdoblja iz drugih delova evropskog kontinenta.