Arheolozi veruju da su pronašli ruševine Neronovog pozorišta u Rimu. Pozorište je bilo u upotrebi u 1. veku, a bio je opisan u antičkim tekstovima.

Rimski car Neron je jedan od najozoglašenijih careva starog Rima. Smatra se da je zapalio Rim 64. godine i da je svirao violinu dok grad nije izgoreo do temelja.

Pronađeno pozorište nazvano je po Neronu Klaudiju Cezaru Avgustu Germaniku, koji je bio rimski car od 54. godine do svoje smrti 68. Arheolozi nazivaju otkriće pozorišta, koje se nalazi istočno od Vatikana, „izuzetnim“, piše u saopštenju.

Verovatno je tamo Neron uvežbavao poeziju i izvodio muzičke nastupe, a možda je odatle gledao kako Rim gori.

Pored toga što se o caru Neronu mnogo pisalo zbog njegovih zverskih činova i lošem upravljanju, navodno je ubio sopstvenu majku i dve žene, i razudano trošio rimski novac, on je u istoriji ostao zapamćen kao ljubitelj muzike i umetnosti. Zato je on mogao da ponudi javne nastupe u svom pozorištu, u čemu elita obično nije učestvovala. Posebno je voleo da svira citaru, muzički instrument nalik harfi.

Arheolozi su došli do otkrića Neronovog pozorišta nakon dve godine iskopavanja u renesansnoj palati u Rimu. Pronašli su dve građevine u tehnici gradnje opus latericium koje su gledale na otvoreno dvorište, moguće okruženo portikom.

Prva građevina podseća na cavea pozorišta, gde su bili smešteni nivoi sedišta za publiku.

• Najmanji rimski amfiteatar na svetu otkriven u Španiji
• Da li je ovo pica naslikana na 2000 godina staroj freski u Pompeji?

Iskopavanjima su takođe pronađeni mermerni stubovi i gips ukrašen zlatnim listovima koji se spominju u tekstovima Plinija Starijeg. To je navelo arheologe da zaključe da je reč o Neronovom pozorištu, nedaleko od reke Tibar. Ovi stubovi mogu biti iz arhitektonske pozadine rimske pozornice poznate kao Scaenae fronsa. U njoj su se nalazile možda scenografije i kostimi za predstave.

Nakon iskopavanja pokretni arheološki materijal biće prenet u muzej, dok će ruševine pozorišta biti pokrivene dok se istraživanja ne završe.