Fenomen veštačke deformacije zabeležen je i među nomadskim narodima, poznatim kao Sarmati.

Veštačka deformacija lobanje praktikovana je kod Sarmata sahranjenih na teritoriji današnje Rumunije/Moldavije.

„Modifikacija svoda lobanje je karakteristika nomadskog sveta, a baza podataka pokazuje da je stepen modifikacije svoda lobanje pronađen u zajednicama Sarmata istočnih Karpata veći nego što se ranije mislilo“, pišu autori u radu.

Analiza lobanja Sarmata

Oko 43% lobanja koje su analizirali bioantropolozi je veštački modifikovano. Zabeleženo je da se više kod žena (80%) lobanje veštački deformišu. Ove drevne zajednice praktikovale su uglavnom kružno-uspravne (fronto-okcipitalne) modifikacije niskog intenziteta, uz pomoć zavoja koji je nošen oko glave.

Kako ističu autori tako je oblikovanje glave bilo uobičajen deo odrastanja i življenja u sarmatskom društvu istočnih Karpata i šire.

„Uprkos brojnim studijama objavljenim u poslednjih nekoliko decenija, još uvek nemamo potpuno razumevanje ovog „čudnog običaja“ ili uticaja modifikacija lobanje na zdravlje pojedinaca ili njihov status u društvu“, napisali su autori.

Nedovoljno podataka o drevnoj praksi

Iz baze podataka je jasno da nisu sve sarmatske zajednice, koje su živele na području drevne Moldavije, koristile običaj menjanja lobanje novorođenčadi. Verovatno nisu svi oni koji su ga praktikovali iz istog razloga.

Na ovaj nedostatak u istraživanju prvenstveno utiče nedostatak sveobuhvatnih regionalnih baza podataka i loša saradnja između arheologa, antropologa i etnografa.

Za veštačku deformaciju se zna jako dugo, a najranije i najbolje opise daje Hipokrat (oko 460–370. godine pre nove ere). On pominje „dugoglave ljude“ (makrokefali), opisujući metode koje se koriste za modifikovanje lobanje i značaj običaja. Proces oblikovanja počinje ubrzo nakon rođenja, kada je lobanja meka i laka za oblikovanje i nastavlja se do druge ili četvrte godine života. Koliko će lobanja biti modifikovana to zavisi od dužine vremena aparata koji se nosi. Logično je da će deformisanost biti veća i izraženija, ukoliko se aparat nosi duže.

Uticaj na zdravlje ljudi koji imaju veštački deformisane lobanje

Stručno mišljenje je podeljeno kada je reč o zdravlju ljudi sa veštački modifikovanom lobanjom. Neki istraživači veruju da veštačka modifikacija lobanje ne izaziva neurološke ili druge zdravstvene probleme. Prema drugima, remodeliranje lobanjskih kostiju dovelo bi do niza koštanih abnormalnosti (običnih za one koji pate od kraniosinostoze). Što može dovesti do promena u endokrinom sistemu, posebno kod hipofize, problema sa vidom i sluhom, hipofunkcije nadbubrežne žlezde itd.

„Trenutno je nemoguće posmatrati efekte ovog fenomena jer se više ne praktikuje. Stoga moramo pribegavati etnografiji i istoriji medicine“, piše u radu.

Zašto se praktikovala veštačka deformacija lobanje?

Namena ove drevne prakse se objašnjava na različite načine od strane arheologa, antropologa ili lekara, uz objašnjenja koja se kreću od pragmatičnog do mističnog scenarija.

„Neki istraživači su se fokusirali na praktičnu stranu modifikacije lobanje. Trajno izmenjena glava mogla bi lakše da nosi dete ili prtljag korišćenjem dodatnih ruksaka. Plemena u Okeaniji koja su još praktikovala modifikaciju lobanje u 20. veku verovala su da su oni sa izduženim glavama privlačniji i mudriji“, pišu autori.

U Andima se deformisanje lobanja praktikovalo kako bi se razlikovali ljudi po društvenom statusu ili zanimanjima, etničkim grupama i poreklu.

Veštački oblikovane glave bile su markeri koji su prenosili važne informacije o članstvu u grupi, pripadnosti i identitetu.

Ne postoji jedno (globano) objašnjenje za modifikaciju svoda lobanje. Očigledno je da je praktikovano iz raznih razloga, u zavisnosti od geografskih oblasti, vremenskih perioda, kulturnog, društvenog ili verskog porekla.