Sistematsko uništavanje: ilegalna iskopavanja arheoloških nalazišta u Bosni i Hercegovini
Ilegalna iskopavanja arheoloških nalazišta u Bosni i Hercegovini predstavljaju ozbiljan problem na državnom nivou, jer ugrožavaju kulturnu baštinu i rad arheologa.
U Bosni i Hercegovini sve više ljudi se bavi ilegalnim iskopavanjima arheoloških nalazišta. Iako deluje da se problem ilegalnih iskopavanja i trgovine svodi na neiskusne pojedince željne blaga ispod zemlje, to nije uopšte slučaj.
Nezakonito iskopavanje arheoloških lokaliteta destruktivnim metodama bez naučnih principa u suprotnosti je sa odredbama Evropske konvencije za zaštitu arheološkog nasleđa – Valleta, 1992
Oni se ne vode neznanjem, već unapred dobro pripremljenim materijalom i jakom podrškom za istraživanja. Devastiranja arheoloških nalazišta su postala visoko organizovana delatnost u kojima učestvuje više aktera. Među njima ima divljih kopača, ali nažalost i profesionalnih arheologa.
Ilegalna iskopavanja su dobro organizovana
Ova pojava se manifestuje na način da pojedinci, često uz pomoć detektora metala, sistematski iskopavaju lokalitete u potrazi za artefaktima.
„Divlja ili ilegalna iskopavanja zastupljena su na prostoru cele Bosne i Hercegovine, od Save do mora i od Drine do Une“, kaže prof. dr Adnan Kaljanac sa Odseka za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.
Poslednjih nekoliko meseci mogli smo da čujemo i pročitamo da je određeni lokalitet uništen od strane divljih kopača, nesavesnih investitora i slično, ali i da je na tome ostalo. Više ova pojava ne deluje iznenađujuće, već je postala naša svakodnevnica.
- Bagerom devastirali ranohrišćansku crkvu u opštini Tomislavgrad
- Zašto je uništen arheološki lokalitet Crkvina u Trijebnju? Potraga za blagom?
- Stećci u Šadićima su oštećeni, ali će biti sprovedena zaštitna arheološka istraživanja
„Istina je da tu postoje varijacije u motivaciji pojedinaca, ali u globalu posmatrano ova pojava je manifestacija kvalitetne organizacije i sistema koji nimalo nije tako neorganizovan kako mi želimo verovati. Upitajmo se zašto bi neko išao po raznim brdima i dolinama i beskonačno kopao na svakom mestu gde mu se oglasi detektor metala? Entuzijazam, finansijska dobit koja istini za volju i nije toliko velika sa nalazima koji su standardni repertoar bosanskohercegovačke prošlosti. Zatim uverenje da je trenutno znanje o prošlosti produkt jedne velike zavere, gde se od strane navodne “naučne elite” pokušavaju sakriti brojne misterije poput Visočice i slično“, objašnjava dr Adnan Kaljanac.
Bosna i Hercegovina je postala pogodno tlo za strane arheologe
Profesor nas, takođe, upućuje i na još jedan problem koji je prisutan u BiH, a koji je nevidljiv javnosti. U Bosni i Hercegovini dolaze arheolozi iz drugih zemalja da iskopavaju lokalitete fokusirajući se na autorska prava kao intelektualno vlasništvo, a potom publikuju rezultate kao svoje. Iako su tehnički rukovodioci istraživanja domaći arheolozi.
To ne bi bio problem, da je reč o međunarodnoj saradnji, gde bi nosilac projekta istraživanja bila domaća institucija i gde će domaći arheolozi da budu ti koji će istraživati lokalitete sa stranim kolegama.
„Već neko vreme je prisutna pojava arheologa, što sam ja više puta pokušavao istaći, u različitim krugovima ovih, nazovimo ih entuzijasta, a koji su iz sopstvenih poriva doveli, kao glavne kontakt osobe kojim se ove osobe obraćaju za stručna mišljenja, do organizovanja gotovo na profesionalnom nivou“, nezadovoljno ističe.
„Fantastična prilika, takva kakva jeste, kako za arheologe tako i za veliki broj entuzijasta koji su uvereni da je njihov rad pronašao pravu adresu i da su time, makar i anonimno, dali doprinos formiranju neke naučne istine ili znanja o našoj prošlosti. Ovo govorim iz uverenja i iskustva kroz veliki broj situacija kada su se različite osobe obraćale Odseku za arheologiju i u uverenju da je ovaj razlog snažniji od finansijske pozadine“, priča profesor.
Kaljanac smatra da je nedostatak kontrole od strane institucija koje upravljaju arheološkim istraživanjima, u poslednjih desetak godina postale pravi Eldorado za različite oportuniste koji dolaze iz stranih institucija da istražuju u BiH.
Iako je vreme odnošenje artefakata preko granice u formi kolonijalnog pljačkanja odavno završeno, profesor kaže da „ono na šta niko ne obraća pažnju je informacija, autorska prava i na kraju dovođenje ove grupe nalaza u naučne publikacije“.
Nove razmere kriminalnih radnji u BiH
Profesor nam otkriva da na osnovu informacija dobijenih od različitih osoba, koje su otkrile lokacije uz pomoć metal detektora u proteklih nekoliko godina dolazi do arheoloških istraživanja. Ta istraživanja se sprovode pod rukovodstvom stranih institucija posebno tokom poslednjih par godina, a sve uz saradnju pojedinih domaćih arheologa.
„Različite nalaze ove vrste, poput mačeva, možete danas pronaći u našim naučnim časopisima gde se sasvim normalno navodi činjenica da je to otkriće meštana i da se i dalje nalazi u privatnoj kolekciji. Pri čemu se ime osobe koje je poseduje skriva od javnosti, što je i logično, jer su aktivnosti o kojim govorimo suštinski ilegalne i podložne krivičnoj prijavi“, kaže Kaljanac.
Takođe, postoji jedan sasvim drugačiji nivo ponašanja u arheološkim istraživanjima i u naučim radovima, koji ne bismo očekivali.
„Pouzdano znamo da je u novije vreme postalo moguće poslati fotografije nalaza pojedinim arheolozima u inostranstvo i da ih oni publikuju štiteći osobe od kojih ih dobijaju. Reč je, dakle, o velikoj promeni u ilegalnim iskopavanjima. Ona su danas prepoznata od manje skupine domaćih i inostranih arheologa i počinju biti deo sistema lakog napredovanja u karijeri“ objašnjava profesor.
Rešenje problema ilegalnih iskopavanja i uništavanja lokaliteta u BiH
Kako je i za očekivati, arheolozi se bore da se problemi uništavanja kulturne baštine u BiH reše na najbolji mogući način.
„Obzirom na prethodno istaknuto, od kada smo postali u određenim krugovima svesni činjenice da nije reč samo o pojedincima koji iskopavaju već o zaista organizovanoj pojavi, radimo na sve načine na pokretanju promena zakonskih regulativa. Obraćamo se nadležnim institucijama, pokušavamo ukazati i javno o značaju uticaja stranih faktora kao i na činjenici da domaći entuzijasti istupe. Što ih i sada pozivam, i da svoja otkriće prijavljuju domaćim institucijama i to ne prvenstveno muzejima već institucijama zaštite“, priča Adnan Kaljanac.
„Nažalost, opseg korupcije je nesaglediv i uglavnom stvari prolaze kao i do sada. Sa druge strane, aktivnosti koje u našoj državi pokušavamo sprovesti su, moram to reći, zapažene bar izvan Bosne i Hercegovine. Pa sam se lično sreo sa različitim pritiscima kojim se pokušava diskreditovati ili na bilo koji drugi način eliminisati glas onih koji smatraju da naša baština, artefakt ili pravo na znanje o njemu, pripada nama, narodima zapadnog Balkana i da ista treba biti dostupna i na raspolaganju svakom našem istraživaču i građaninu“, objašnjava on.
Zakon nije uređen
Veliki nedostatak u BiH jeste zakon koji nije adekvatno regulisan po ovom pitanju i kontrola kojom bi se ove ilegalne aktivnosti sprečile. I uglavnom počinioci prođu nekažnjeno, arheološki lokalitet ostane devastiran i bez mogućnosti da se sprovedu arheološka iskopavanja, jer je kontekst uništen, materijal je ukraden, gube se neprocenjive informacije, a institucije nemaju novca za zaštitna iskopavanja ili bilo kakav drugi vid zaštite.
Po mišljenju prof. Kaljanca, rešenje se može naći u promenama u zakonskim regulativama, podsticanje pronalazača nagradama. „Ali i pravilnije usmeravanje njihovog delovanja može stvari znatno promeniti dok to ni u kojem slučaju nije cilj, niti ćemo to dočekati, od pojedinaca i pojedinih stranih institucija.“