U potrazi za pravom istinom: arheolozi i pseudoarheologija

U potrazi za pravom istinom: arheolozi i pseudoarheologija
Veštačka deformacija lobanje (Wikipedia, autor: Jean Pezzali, CC BY)

Da li izmišljeno nasleđe ima veću vrednost nego ono pravo? Šta je to što turisti žele da vide i čuju kada posete neki kulturni spomenik (npr. arheološki lokalitet)? Da li, ako neko prezentuje (pseudo)arheologiju svetskim medijima to dalje utiče kako će ona biti viđena?

Slika arheologa u javnosti je često predstavljena pogrešno. Većina stanovništva stvara sliku prošlosti kroz popularnu kulturu (npr. filmovi, dokumentarni filmovi) i pseudonauku, loše se informiše, a internet omogućava beskonačne pretrage i često neproverene informacije.

Pogrešna viđenja arheologa

Najveće zablude o tome šta je arheologija stvorili su blokbaster-holivudski filmovi poput Indijane Džons, Lare Kroft (film Tomb Raider) u kojima su arheolozi prikazani kao avanturisti koji tragaju samo za posebnim i jedinstvenim predmetima. Jedna od najviše spomenutih tema jeste da arheolozi prikrivaju arheološka otkrića, a prava istina je tamo negde (X-Files “The truth is out there”) što dalje dovodi do raznih pseudoteorija.

Pseudoteorije o nastanku najvećih civilizacija prisutne su još od 60-tih godina prošlog veka kada je Erik fon Deniken objavio knjigu Chariots of the Gods. Odmah zatim su na malim ekranima počele da se emituju serije dokumentarnih filmova In search of Ancient Astronauts u kojima uplitanje vanzemaljske inteligencije utiče na tok ljudske istorije i da nije bilo genetskog inženjeringa vanzemaljaca i njihovog podučavanja, mi nikada ne bismo izgradili piramide, druge megalite i slične monumentalne spomenike pre više milenijuma.

Arheolozi kriju pravu istinu

Među najpopularnijim komentarima na internetu su oni u kojima su arheolozi (i istoričari) “skrivaoci tajni”. Prikrivaju “pravu istinu” o Srbima, o njihovom dolasku na Balkan u 7. veku, i da se to nikada nije dogodilo, već da smo starosedeoci i da naši koreni sežu čak do vinčanske kulture (5300-4500/4400 g. p.n.e.). Zatim da postoji “vinčansko pismo” od kog potiču sva ostala i da su Vinčanci pisali ćirilicom. Namere arheologa nisu časne, plaćeni smo od strane zapadnjaka da lažemo o našoj istoriji. Zatrpavamo istoriju. Naravno, ništa od toga nije tačno.

Mišljenja su različita, to nije problem. Problem je nedovoljna edukacija ili pogrešna literatura u rukama onih koji imaju, u današnjem svetu, u svetu modernih tehnologija i brzog prenošenja informacija, veliki uticaj na masu. Taj uticaj nanosi ogromnu štetu nauci.

Najbolji primer jeste “Bosanska piramida”

U aprilu 2005. godine, čovek po imenu Semir Osmanagić izašao je pred javnost i izjavio je da je otkrio 5 paleolitskih piramida u gradiću u Visokom na 15 km od Sarajeva. Osmangić nije arheolog, on je vlasnik (nekog) preduzeća, pseudoarheolog, autor (fikcija) knjiga susreta vanzemaljaca i ljudi, i misticizma drevne civilizacije Maja. Prema njemu, dolina ispod brda Visočice je arheološki predeo bogat megalitskim piramidama, drevnim kamenolomima, misterioznim kamenim kuglama i lavirintima podzemnih tunela. Najbitnije od svega je to da dolina ima najveću i najstariju piramidu (starost: oko 30.000 godina) na svetu stvorenu ljudskom rukom, danas poznatiju kao “Bosanska piramida Sunca”.

Brdo Visočica (Edinwiki, CC BY 3.0)

Međutim, nijedna prava piramida arheološki nije potvrđena na lokalitetu. Nisu pronađeni niti identifikovani arheološki alati ili bilo kakvi znaci naselja za izgradnju piramida (kao što je slučaj sa naseljima radnika u Kairu). Jedina ljudska promena pejzaža datira iz perioda neolita, detektovana su gvozdenodopska naselja, ali većina arheoloških nalaza se datuje u srednji vek do danas.

Tera Pruit koja je svoju doktorsku disertaciju posvetila ovom fenomenu, tokom obilaska lokaliteta i muzeja “Bosanske piramide Sunca”, zapazila je da su tzv. artefakti obično kamenje i da se tu nađe poneki pravi artefakt poput kalupa i žrvnjeva iz gvozdenog doba.

Srednjovekovni grad Visoko na brdu Visočica

Na samom brdu Visočica nalazi se kraljevski srednjovekovni grad Visoki iz 14. veka iz koga se kasnije razvio grad Visoko. Taj prostor je ugrožen potencijalnom piramidom. Osmanagić je svojim nemarnim iskopavanjima, sa ciljem da otkrije ostatke “piramide”, na području brda Visočice izvodio nestručna iskopavanja zajedno sa svojim volonterima iz čitavog sveta i time uništio prave kulturne slojeve.

Ostaci srednjovekovnog grada Visoko (CJ, CC BY 2.0)

Sa početkom njegovih iskopavanja, domaći arheolozi otkrili su gotičke delove arhitekture i staklene bočice iz 14. i 15. veka koji su uvoz iz Venecije i današnje Nemačke, kao i veliki broj fragmentovane keramike. Na tom mestu su otkrili i 20 srebrnih predmeta iz 15. veka. Očigledno je da ništa ne potiče iz perioda paleolita, kako Semir ističe

Geolozi utvrdili da je reč o brdu

Fondacija Arheološki park: Bosanska piramida Sunca je 2006. godine naručila geološka ispitivanja terena. Geolozi sa Rudarsko geološkog fakulteta u Tuzli, na čelu sa Sejfudinom Vrapcem, su obavili potrebna ispitivanja i njihovi rezultati su predstavljeni 2006. godine na konferenciji za štampu u Tuzli. Geolozi su izbušili 6 rupa na dubini od 3 do 17 metara.

Prirodne ploče (User:Mhare, public domain)

Rezultati istraživanja pokazali su da je reč o prirodnim tvorevinama. Erozija, sedimentacija i tektonska pomeranja su dovela do toga da ovo brdo ima piramidalni oblik, a takvih primera ima po čitavoj Bosni i šire. Njihov zaključak glasi:

Geološkim istraživanjima Visočice kod Visokog ustanovljeno je da je ona izgrađena od klastičnih sedimenata koji se karakterišu slojevitom teksturom. U donjem dijelu stratigrafskog stuba zastupljeni su pješčari, lapori i gline, a u gornjem dijelu konglomerati. Navedeni sedimenti taloženi su u okviru Zeničko-sarajevskog bazena tokom mlađeg miocena. Današnja morfologija Visočice posljedica je djelovanja endodinamičkih i egzodinamičkih procesa u postmiocenskom periodu”.

Cilj jeste povećati turizam

Šta je još zanimljivo u čitavoj priči? Osmanagićeva iskopavanja izgledaju tako kao da on izrađuje stepenice tzv. piramide od brda i njegovi fotografi na lokalitetu, kao i novinari, pažljivo, i iz njima potrebnim uglovima, fotografišu “piramidu” kako bi zavarali i privukli posetioce. Jer očigledno je da je stvarnost zapravo drugačija. Turizam je procvetao u ovom gradiću nakon rata (1991-1995) i dao mu novu svrhu. Novinari su čak primetili da meštani govore “Ako oni ne pronađu piramidu, mi ćemo je napraviti tokom noći. Ali mi uopšte ne razmišljamo o tome. Tamo ima piramida i tamo će biti piramida”.

Žalosno je to što Semir ima veći uspeh od pravih arheologa i naučnika koji su očajni da povrate pravu istoriju i skinu lljagu sa svojih zanimanja. Međutim, Osmanagić je doneo, i dalje donosi, novac državi, medijsku zainteresovanost, turizam, pozitivna osećanja za kulturno nasleđe i vratio je nacionalnu ponos državi. Činjenica je da je projekat Bosanska piramida čista pseudonauka. Njegova iskopavanja i sakupljanje materijala deluju uverljivo nepoznavaocu arheoloških predmeta i arheoloških procesa iskopavanja. Iako ovo deluje bezopasno i bezazleno, a nije, njegov projekat je uništio prave arheološke ostatke (kulturne slojeve) u Visokom u potrazi za alternativnom (pseudo, lažnom, izmišljenom) prošlošću.

A šta to govori o nama, našoj (balkanskoj) kulturi? Da smo željni pažnje, senzacionalizma. Da ćemo na sve načine pokušati da privučemo turiste, pa makar govorili neistinu i izvrtali činjenice. Bez obzira ako će to naneti štetu nauci, a arheologija jeste nauka. Jasno je nama da naslovi i priče u kojima se opisuje superlativom “najstarije, najveće” su te koje pare uši, ali treba postaviti granicu između mašte i stvarnosti.

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »