Izraelski stručnjaci napravili su program za prevođenje drevnog jezika koga je teško dešifrovati. Uz pomoć veštačke inteligencije omogućen je automatski i precizan prevod sa klinastih znakova na engleski jezik.

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu i Univerziteta Ariel razvili su model veštačke inteligencije koji može da prevede akadski tekst napisan klinastim pismom na engleski jezik.

Nalazi istraživača objavljeni su u časopisu PNAS Nexus. Ova nova tehnologija ima potencijal da revolucioniše proučavanje drevne istorije čineći je pristupačnijom i otvorenijom za širu publiku.

Najranije pismo na svetu

Klinasto pismo je jedan od najranijih sistema pisanja u zabeleženoj ljudskoj istoriji (oko 3.400. godina pre nove ere – 75. godine nove ere). Više od 100.000 glinenih tablica ispisanih klinastim pismom je pronađeno tokom poslednja dva veka od strane arheologa. Jezici na kome su ispisana klinasta pisma jesu sumerski i akadski.

Na glinenim pločicama dokumentovana je politička, društvena, ekonomska i naučna istorija drevne Mesopotamije. Ipak, većina ovih dokumenata ostaje nedešifrovana i nedostupna zbog toga što ih ima jako puno. Sa druge strane ograničen je broj stručnjaka koji mogu da ih pročitaju.

Nove tehnologije pomažu arheolozima

Stručnjaci za asiriologiju proveli su godine proučavajući klinasta pisma, kako bi razumeli drevne mesopotamske tekstove.

Dr Šai Gordin sa Univerziteta Ariel i dr Gai Guterc, dr Džonatan Berant i dr Omer Levi sa Univerziteta u Tel Avivu, stvorili su dve verzije modela veštačke inteligencije. Jedna verzija prevodi akadski sa znakovima na klinastom pismu na latinicu, a druga prevodi sa unikod kodovima znakova. Rezultati su pokazali da je prva verzija dala bolje rezultate.

To znači da program veštačke inteligencije može da prevede 2.000 godina star jezik.

Program je najefikasniji kada se prevode rečenice od 118 ili manje znakova. U nekim rečenicama, program je proizveo reč „halucinacije“ – rezultat koji je bio sintaksički ispravan na engleskom, ali nije bio tačan. U većini slučajeva bi prevod bio upotrebljiv, ali samo onda kada postoji “saradnja čoveka i mašine”. Što znači da će onaj ko se bavi prevođenjem starih jezika da ispravlja i usavršava rezultate modela veštačke inteligencije.

Autori su zaključili da je prevođenje osnovna ljudska delatnost, sa dugom naučnom istorijom od početka pisanja. „To može biti složen proces, jer obično zahteva ne samo stručno poznavanje dva različita jezika, već i različite kulturne sredine. Digitalni alati koji mogu da pomognu u prevođenju postaju sve prisutniji svake godine, vezani za napredak u oblastima kao što su optičko prepoznavanje znakova (OCR) i mašinsko prevođenje. Drevni jezici, međutim, i dalje predstavljaju veliki problem u ovom pogledu. Njihovo čitanje i razumevanje zahtevaju poznavanje davno mrtve jezičke zajednice, a štaviše, i sami tekstovi mogu biti veoma fragmentovani.”

---