Studija otkriva da su trudne vikinške žene prikazane sa oružjem
Nova studija o majčinstvu u vikinškom dobu otkriva intrigantne podatke o tome kako su trudnice prikazane u umetnosti i književnosti, dok istovremeno postavlja važna pitanja o statusu majki i novorođenčadi u društvu tog vremena.
Stručnjaci za Vikinge ispitivali su trudnoću u vikinškom dobu i otkrili da su trudnice u umetnosti i kniževnosti prikazane sa ratničkom opremom.
Tim istraživača sa univerziteta u Notingemu i Lesteru sproveo je prvu studiju o majčinstvu u vikinškom dobu, otkrivši da su trudnice u umetnosti i književnosti prikazane sa ratničkom opremom. Dok su novorođenčad rođena u surovom i neprijateljskom svetu, gde nisu uvek sahranjena i, u nekim slučajevima, nisu rođena slobodna.
- Prva arheološki dokumentovana sahrana trudnice u Srbiji
- Kod žena Vikinga uočene neobične veštačke deformacije lobanja i dentalne modifikacije kod brojnih muškaraca
- Zagonetno nalazište Lepenski vir – sahrane beba ispod podova kuća
Studija, koju su vodile dr Marijana Hem Eriksen, vanredna profesorka arheologije na Univerzitetu u Lesteru, i dr Ketrin Mari Oli, docentkinja vikinških studija i direktorka Centra za proučavanje vikinškog doba na Univerzitetu u Notingemu, ispitala je arheološke, lingvističke i književne dokaze u staronordijskim izvorima.
Trudnoće u nordijskim sagama
Dr Oli je otkrila u sagama da je trudnoća opisana jezikom bogatim simbolikom. Među rečima koje se koriste za označavanje trudnoće, nalazimo bogate termine kao što su „punog stomaka“, „nelagan“ i „ne hodati kao žena sama“, što nudi tragove o tome kako je trudnoća bila konceptualizovana, objasnila je ona.
„U jednoj sagi, ispitujete fetus, još uvek u materici, predodređen da osveti svog oca, pokazujući da čak i pre rođenja, deca mogu biti upisana u složenu dinamiku srodstva, osvete i nasilja“, kaže ona. Druga priča koju Oli ispituje govori o Frejdis, ženi koja, kada je ugrožena u sukobu i nije u stanju da pobegne zbog uznapredovale trudnoće, uzima mač, otkriva grudi i udara oružjem o svoje telo, čime plaši svoje napadače.
Frejdisino ponašanje je neočekivano, ali pronalazi paralelu u srebrnoj figurici analiziranoj u našoj studiji, gde trudnica, rukama oko otečenog stomaka, nosi ono što izgleda kao kaciga sa štitnikom za nos. „Iako izbegavamo da upadamo u pojednostavljene narative o trudnim ratnicama“, nesporno je da su, barem u umetnosti i pričama, kružile ideje o trudnicama povezanim sa borilačkim veštinama. To nisu pasivna ili smirena tela.
Zagonetka odsustva dečjih sahrana
Jedan od najuzbudljivijih nalaza istraživanja je gotovo potpuno odsustvo majki i beba sahranjenih zajedno u vikinškim arheološkim zapisima.
Čudno je da u dokazima iz vikinškog doba nema pominjanja trudnoće, a autori primećuju da među hiljadama sahrana širom vikinškog sveta postoji samo nekoliko potencijalnih sahrana majke i deteta iz tog perioda, širom Skandinavije. Inače, u to vreme se smatra da je stopa smrtnosti tokom porođaja veoma visoka.
Istraživanje ukazuje da da majke i bebe nisu rutinski sahranjivane zajedno i da su bebe zapravo nedovoljno zastupljene u evidenciji sahrana iz vikinškog doba. Neke bebe se pojavljuju na drugim mestima, kao što su kuće, ali inače nije poznato šta se desilo sa bebama ili da li su sahranjene na isti način kao i odrasli.
Ovo odsustvo je u suprotnosti sa otkrićem jedinstvenog priveska, iskopanog u švedskom grobu iz 10. veka, koji prikazuje trudnicu koja nosi ono što bi mogla biti šlem sa štitnikom za nos. Pokojnicu sahranjenu sa bogatim grobnim prilozima i u pratnji životinja, neki stručnjaci su tumačili kao völva (vidovnjaka ili ritualnog specijalistu), gde bi trudnoća mogla biti povezana sa ulogama duhovne moći.
Trudnoća nije uvek bila poželjna
Studija takođe ističe kako je trudnoća mogla postati faktor ranjivosti u društvima sa jakim hijerarhijskim strukturama. Srednjovekovno nordijsko zakonodavstvo, iako napisano posle vikinškog doba, pominje da se trudnoća smatrala „defektom“ kod robinje, smanjujući njenu prodajnu vrednost, podsetio je Eriksen. „Deca podređenih naroda bila su vlasništvo svojih vlasnika. Ovo nas podseća da je trudnoća, iako neophodna za društvenu reprodukciju, takođe izlagala žene rizicima i eksploataciji“, navodi ona.
Istraživanje stoga dovodi u pitanje romantizovani pogled na vikinška društva, jer uprkos uobičajenim umetničkim prikazima snažnih, borbenih žena, stvarnost za mnoge majke i novorođenčad bila je daleko od idilične. Trudnoća nikada nije bila apolitično pitanje. Pitanja o tome kada neko postaje osoba ili kako je srodstvo strukturirano jednako su relevantna danas kao što su bila pre hiljadu godina.
