Dugo se verovalo da je Teodorin prsten pripadao kraljici Teodori. Međutim, ispostavilo se da je prsten Konstantina Nemanjića.

“Teodorin” prsten je pronađen tokom amaterskih iskopavanja 1915. godine u manastiru Banjska. Pronađen je u jednoj od grobnica u crkvi Svetog Stefana. Zlatni prsten je postao poznat po ćiriličnom natpisu: „Ko ga nosi neka mu Bog pomogne“, ali i predstavi dvoglavog orla. On se datuje u početak 14. veka.

Ktitor Banjske bio je kralj Milutin.

Prsten kraljice Teodore nije njen

Do pre nekoliko godina verovalo se da je prsten pripadao kraljici Teodori, prvoj ženi Stefana Uroša III Dečanskog i majci cara Stefana Dušana. Kao i da je reč o njenoj grobnici, gde je prsten pronađen. Kraljica Teodora je umrla pre 1314. godine i verovatno je sahranjena u crkvi manastira Sveti Stefan u Duljevu.

Novija istraživanja su, kako saopštavaju iz Narodnog muzeja Srbije, pokazala da je verovatno prsten pripadao Konstantinu Nemanjiću. On je bio mlađi sin kralja Milutina i brata Stefana Dečanskog, koji je tragično stradao 1322. godine. “Rezultati arheoloških i antropoloških analiza posvedočili su da je na mestu nalaza prstena bio sahranjen muški član porodice Nemanjić, koji je u trenutku smrti imao oko 40 godina”, kažu iz NMS.

Sudbina “Teodorinog” prstena

Kada je prsten otkriven amaterskim iskopavanjima, devet godina kasnije je odlučeno da se pokloni prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. Arheolozi su pronašli stara pisma, odnosno prepisku u kojoj se opisuje ovaj događaj. On ga dalje poklanja advokatu. Advokat je taj prsten darovao muzeju 1926. godine. Ubrzo se o ovakvim iskopavanjima obaveštava i Narodni muzej. Tadašnji čuvar muzeja, Miloje Vasić se odmah pobunio jer jer reč o nezakonitim iskopavanjima i istakao da su takvi predmeti državna svojina.