Olovni viseći pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije (izvor: Leu Numismatik, Lot 3629)

Na aukciji Leu Numismatik u Švajcarskoj nedavno je prodat olovni viseći pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije. Ovaj pečat je izuzetno bitan za srpsku srednjovekovnu istoriju jer predstavlja trenutno jedini i najraniji materijalni dokaz, izuzev pisanih izvora, na kome je ispisano Srbija.

Na pečatu se nalazi poprsje Sv. Petra a na naličju pomenuti natpis +KЄR ΠЄTPOK MICTHKЄ ARX’CEP BHAC (Bože pomozi Petru upravitelju i arhontu Srbije). Arheolog i numizmatičar Raško Ramadanski je na svom internet blogu Numizmatički pregled objavio ovaj olovni viseći pečat i tom prilikom ga je uporedio sa sličnim pečatima iz istog perioda i regiona.

Radi se o vladarskom visećem pečatu, sa neke važne povelje ili prepiske, sličnog poznatim primercima koje vezujemo za Duklju” kaže Ramadanski.

Prema analogijama iz korpusa vizantijske sfragistike, predmet se može datovati u vreme 10. ili ranog 11. veka. Inače, najstariji poznati srpski pečat, i jedno od najranijih konkretnih svedočanstava srpske političke ustrojenosti u ranom srednjem veku, jeste zlatni pečatnjak kneza Strojimira iz 9. veka” dalje objašnjava.

Pomenuti pečatnjak ili tipar kneza Strojimira je izgleda imao sličnu sudbinu kao pečat Petra. Međutim, naša država ga je otkupila i danas se čuva u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu.

Petar je imao dve intrigantne titule

Iz teksta sa stranice pomenute Aukcijske kuće saznajemo da na ovom pečatu Petar nosi dve intrigantne titule. Prvo, čini se da izraz „komistes nema paralela u sigilografiji. Ovde se koristi da opiše Petra kao „čuvara teme Srbije, koja je uspostavljena nakon potčinjavanja prvog Bugarskog carstva od strane cara Vasilija II, posle bitke kod Drača 1018. godine. Ramadanski smatra da se iz zvanja upravitelja, ili zaštitnika, jasno vidi da se radi o vizantijskoj tradiciji iz 11. veka. A kada govorimo o zvanju arhonta, setimo se da je arhont Srbije bio i Petar Gojniković (892-917), tako da nije isključeno da je ovaj olovni pečat pripadao njemu.

Pečati, kao i novac, predstavljaju veoma važan sekunardni istorijski izvor i često nam otkrivaju ono što pisani izvori ne spominju. Arheološkim istraživanjima naših ranosrednjovekovnih lokaliteta, ukazuje nam se mogućnost da napokon sagledamo izvorne istorijske konture prvih srpskih država od 7. do 11. veka. Ne možemo ni da naslutimo koliko nas još nalaza očekuje, sličnih ovome. Međutim, bili bismo kratke pameti ako se ne bismo služili i predmetima koji osvanu na aukcijama, naravno ne bez podrazumevane provere autentičnosti” rekao je Ramadanski za Sve o arheologiji.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »