09/12/2022

Podgorička čaša (Живановић 2015, сл. 1)

Čuveni tanjir iz Podgorice ili Podgorička čaša, pronađen je slučajno krajem 19. veka. Nedugo zatim dospeo je u Državni muzej Ermitraž u Sankt Peterburgu. Ono što tanjir čini zanimljivim jesu urezane ranohrišćanske scene iz Starog zaveta i jedna iz Novog zaveta, a koje su prikazane na malo drugačiji način. Takođe, natpis na posudi je naopako ispisan kada se čita odozgo.

Ono što dodatno tišti naučnike, jeste namena ove jedinstvene posude koja se datuje u kasni 4., eventualno u rani 5. vek. Stručnjaci nisu sigurni gde i kada je tačno pronađena, niti kome je pripadala. Što se tiče scena na tanjiru, možda je reč o majstorovoj nestručnosti i nepoznavanju u smislu izrade scena i pismenosti?

Scene na Podgoričkom tanjiru

Na tanjiru su prikazane sledeće scene: Bog odvraća Avrama da žrtvuje sina Isaka, Hrist vaskrsava Lazara, prorok Jona se spasava iz utrobe kita, Danilo nije rastrgnut od lavova u pećini, Jevreji su čudom spaseni od žeđi u pustinji i ostalo. Scene koje se ovde nalaze birane su iz Starog zaveta, samo je jedna iz Novog zaveta – Vaskrsenje Lazarevo. Primetna je “greška” kod jedne starozavetne scene gde Mojsije štapom dobija vodu iz stene u pustinji. To čudo pripisano je apostolu Petru, a stena je prikazana kao drvo. U natpisu stoji Avram umesto Adam.

Takođe, natpisi na tanjiru nisu čitljivi odozgo. Natpisi su kasnije dodati posle izrade ikonografskih scena. To je navelo stručnjake da posumnjaju u obrazovanost onoga koji je radio na scenama.

Ikonografske scene na Podgoričkoj čaši (Живановић 2015, сл. 2)

Arheolog M. Živanović, iz Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, je pre nekoliko godina objavio rad u časopisu Nova antička Duklja VI pod naslovom “Преиспитивање чувене Подгоричке чаше”. U radu je pokušao da odgovore na pitanja koja se tiču ovog retkog i vrednog artefakta, gde je pronađena, koja je namena ovog artefakta, kada se datuje i slično?

Namena tanjira iz Podgorice

Posude ovakvog tipa korišćene su za konzumaciju pića ili hrane. Nije isključeno da je služila i kao svetiljka. Autor M. Živanović u radu navodi na to da ima veze sa natpisom koji se ne može pročitati odozgo, već odozdo.

Ukoliko ipak nije riječ o grešci odnosno ako su natpisi ciljano ugravirani da se vide sa spoljnje strane posude moguće su dvije pretpostavke u pogledu njene funkcije. Prema prvoj, posuda je služila kao svetiljka. U tom slučaju morala je imati metalni obruč s karikama kojim je bila okačena na plafon. Samim tim što je izgravirana stvarala bi se i posebna atmosfera u osvijetljenju prostora (privatne sobe ili unutrašnjosti crkvenog objekta), a dok je stajala gore predstave i natpisi su se mogli vidjeti u svom pravom obliku”.

Možda je služila u litrgijskom obredu? Ili je bila napravljena za sahranu pokojnika, kao grobni prilog.

Ukoliko je doklejska zdjela naručena kao poslednji dar tj. da bi se pohranila s pokojnikom u grob naš majstor nije imao vremena da joj se posveti i iz tog razloga ju je bez pripreme skicirao”.

Gde je pronađena Podgorička čaša?

Veruje se da je artefakt pronađen u antičkoj Dokleji (Doclea). Nažalost, ne postoji dovoljno podataka o mestu i vremenu njegovog pronalaska. Jedino za šta se može znati jeste to da je pronađena u grobu. Uglavnom se u radovima spominje samo Podgorica, antička Dokleja.

Moguće da je posuda pronađena na nekoj antičkoj nekropoli (poznato ih je 4) u Dokleji. Samo je jedna datovan u 4. i 5. vek, što odgovara i datovanju tanjira.

Podgorički tanjir se danas nalazi u Državnom muzeju Ermitraž (izvor. Portal Analitika)

Prema opisanom događaju iz 1892. godine, pretpostavlja se da je tanjir pronašao meštanin 1862. godine u nekoj grobnici na nekropoli Bjelovine. Dalje je tanjir završio u Skadar prodajom, pa u Sarajevo, Pariz i konačno u Ermitraž preko ruskog kolekcionara. Poznato je da je Dokleja pljačkana krajem 19. veka, a Skadar je bio poznat trgovinom antikivitetima.

Naime, još 1882. godine vođen je interesantan istražni postupak u cilju pronalaženja nam se da ove činjenice ne mogu umanjiti značaj cijele priče te i pored nedostatka pouzdanih dokaza smatramo da postoji velika mogućnost da je posuda zaista otkrivena na ovom mjestu”.

Moguće da je izrađena u radionici stakla u Dokleji, “gdje je po uzoru na rajnski import i izgravirana” krajem 4. ili početkom 5. veka.

Jasno je iz priloženog da su ovo više pretpostavke, jer ne postoji dovoljno dokaza i podataka o Podgoričkoj čaši. Kome je pripadala i gde je pronađena ostaje nejasno.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »