Istraživanja su pokazala da su mumije iz kulture Činčoro imale prosečnu zapreminu mozga, odnosno znatno manju od današnjih Čileanaca.

Nova analiza CT snimaka mumija iz kulture Činčora, jedne od najstarijih poznatih praksi mumifikacije na svetu, pokazuje da su nosioci ove kulture iz pustinje Atakama imali prosečnu zapreminu mozga, znatno manju od današnjih Čileanaca. Autori studije to povezuju sa uslovima rasta u detinjstvu. Prvenstveno s ograničenjima u ishrani i opštim životnim standardom, dok prelazak na poljoprivredu u praistoriji nije doveo do značajne promene zapremine mozga.

• Mozak kroz milenijume: Kako su se sačuvali i do 12.000 godina?
• Kako je mozak Rimljanina postao staklo – Priča iz Herkulanuma
• Činčoro mumije su najstarije mumije na svetu, a sada im prete klimatske promene

Kultura Činčora, koja je naseljavala čileansku pustinju Atakama pre oko 7.500 godina, poznata je po svojim mumijama, koje su starije od onih iz starog Egipta za nekoliko milenijuma. Skenirajući glave ovih naboranih leševa, istraživači su sada otkrili da je prosečna osoba kulture Činčora posedovala mozak (1,231 cm³) koji je bio oko 12 % manji od mozga tipičnog modernog Čileanca (1,481 cm³), što ukazuje na neuhranjenost u detinjstvu i loš životni standard.

Ishrana je uticala na veličinu mozga

Činjenica da ljudi iz kulture Činčoro nisu jeli dovoljno dobro možda nije iznenađujuća, s obzirom na to da su izabrali jedno od najsurovijih okruženja na planeti za svoj dom. Arheološki i rezultati analize izotopa pokazuju pretežno morsku ishranu, ali i ograničen asortiman namirnica koje obezbeđuju ključne nutrijente za optimalan razvoj mozga. Imali su veoma malo pristupa biljkama ili životinjama. Pristup samo jednoj vrsti resursa (riblji i morski proteini) ogleda se u ograničenjima drugih nutrijenata i zdravstvenih faktora koji utiču na rast.

Intracranial volume variation in Chinchorro mummies: a comparative study with pre-hispanic farmers and contemporary Chilean populations https://t.co/OKxnB2T6JR pic.twitter.com/y3ZNasdv6N

— Scientific Reports (@SciReports) November 29, 2025

Jedna važna zapažena pojava jeste ta da prelazak sa lova i sakupljanja na poljoprivredni način života nije napravio značajne promene u smislu prosečne visine. Što je suprotno nekim klasičnim narativima da je poljoprivreda automatski pogoršavala ishranu i rast. Umesto toga, najveći i najbrži porast u visini i u zapremini mozga, autori vezuju za industrializaciju i poboljšanja u 20. veku. Odnosno za širi pristup raznovrsnoj ishrani (posebno mlečnim i životinjskim proteinima), zdravstvu i sanitaciji.

„Mali“ mozak mumija Činčora, verovatno nije pitanje „niže inteligencije“ ili genetske inferiornosti, već odraz dugoročnih ekoloških i nutricionističkih uslova u kojima su te osobe rasle. Studija pruža vredan kvantitativni okvir za povezivanje paleodijete, visine i moždanog volumena, Takođe, podseća da su poboljšanja u ishrani i zdravstvenoj zaštiti u poslednja dva veka imala ogroman uticaj na ljudski razvoj.

Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.