Zlato u predmetima iz Troje, Poliohnija – naselja na ostrvu Lemnos, oko 60 kilometara od Troje – i mesopotamskog Ura ima isto geografsko poreklo.

Međunarodni tim istraživača je po prvi put inovativnom mobilnom laserskom metodom analizirao uzorke čuvenog nakita iz ranog bronzanog doba iz Troje i Poliohnija. Nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Archaeological Science, piše u saopštenju.

Zlato iz Troje

Troja se nalazi u današnjem Hisarliku u Turskoj. Reč je o višeslojnom lokalitetu, koji je sada delimično zatrpan. U profilu se može ilustrovati postepeni razvoj grada u severozapadnoj Maloj Aziji. Troja je bila čuveno mesto za inspiraciju Homerove Ilijade. Od kada je Hajnrih Šliman pronašao „Prijamovo blago“ u Troji 1873. godine, misterija porekla zlata ostala je nerešena.

Profesor Pernička i međunarodni tim sada su uspeli da dokažu da zlato potiče iz takozvanih sekundarnih ležišta. To su reke i hemijski sastav zlata je, s jedne strane identičan zlatnim predmetima iz naselja Poliohni na Lemnosu i iz kraljevske grobnice u Mesopotamskom Uru. Ali s druge strane i predmetima iz Gruzije. „Dakle, mora da su postojale trgovinske veze između ovih udaljenih regiona“, rekao je Pernička.

Nova metoda za analizu zlata sa arheoloških lokaliteta

Predmeti su analizirani ručnim lasereom (pLA), koji je omogućio timu da minimalno invazivno izvuče uzorke iz nakita u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. Muzejske ogrlice, privesci, minđuše i ogrlice su toliko dragocene da se ne smeju transportovati u laboratoriju ili pregledati na bilo koji način koji bi ostavio vidljiva oštećenja na predmetima. Druge metode nisu bile primenljive zbog najmanje jedne od ovih prepreka.

Ručni laser, s druge strane, topi rupu tako malu u komadima da se golim okom ne može videti za uzorkovanje na licu mesta u muzeju.

Zlato nikada nije čisto zlato

Pored zlata, zlatni nakit uvek sadrži i druge elemente kao što su srebro, bakar, kalaj, paladijum i platina. U zavisnosti od legure, naučnici mogu stvoriti jasan hemijski profil nalaza i izvući zaključke iz njih. Visoke koncentracije kalaja, paladijuma i platine u trojanskom nakitu jasan su pokazatelj da je zlato korišćeno za njih isprano iz reke u obliku zlatne prašine. Istraživači su takođe uspeli da dokažu da su radionice proizvodile nakit u serijama, a ne samo kao pojedinačni komadi. Ne postoji drugo objašnjenje za identičnu proporciju platine i paladijuma u ​​zlatnim pahuljicama ogrlica istog dizajna koje su pronađene na različitim mestima.

Poreklo zlata sa poznatih lokaliteta

Istraživački tim je ispitao ukupno 61 artefakt. Svi potiču iz ranog bronzanog doba između 2.500 i 2.000 godina pre nove ere.

O poreklu zlata iz kraljevskih grobnica u Uru se takođe decenijama raspravljalo. U Mesopotamiji nema prirodnog nalazišta zlata. Zbog čega se sumnjalo da je zapadna Anadolija, gde se nalazila i Troja, mogući region porekla. “Ali postoje i drugi regioni koji se mogu uzeti u obzir, u kojima postoje dokazi o živim trgovinskim odnosima sa Urom“, kaže Pernička.

U ranom bronzanom dobu, zapanjujuće slični predmeti korišćeni su na velikom geografskom području od Egeja do doline Inda u današnjem Pakistanu. Na šta ukazuju arheološka uporedna istraživanja: zvanični pečati i standardizovani tegovi, minđuše sa istim spiralnim šarama, drago kamenje poput kao lapis lazuli-ja ili narandžasto-beli svetlucavi karneol.

Međutim, istraživači još uvek nisu uspeli da nedvosmisleno razjasne tačno poreklo zlata iz Troje. „Ako pogledamo udeo elemenata u tragovima u zlatu iz Troje, Poliohnija i Ura, onda pokazuje zlato iz bronzanog doba iz Gruzije – najveća korespondencija sa navedenim lokalitetima. Međutim, još uvek nam nedostaju podaci i studije iz drugih regiona i sa drugih objekata koji bi potkrepili ovu pretpostavku.”