Zubni kamenac otkriva kada je čovek počeo da konzumira životinjsko mleko
Na osnovu zubnog kamenca kod ljudi iz prošlosti naučnici mogu da otkriju kada smo počeli da pijemo mleko ili da koristimo mlečne proizvode.
Zubni kamenac na fosilizovanim zubima pomaže naučnicima da rekonstruišu ishranu drevnih ljudi.
Naučnici su na zubnom kamencu tražili proteine specifične za životinjsko mleko i drevne genetske podatke o varenju laktoze, kako bi se razumeli počeci upotrebe mleka u ishrani.
Najraniji direktni arheološki dokazi o upotrebi životinjskog mleka u ishrani potiču iz neolita. Praistorijski ljudi uključivali su mleko ili hranu dobijenu od mleka, poput jogurta i sira, u svoju ishranu najmanje 8.500 godina.
Žute naslage na zubima koje uklanjamo kod zubara, su zapravo vremenska kapsula za rekonstrukciju ishrane pojedinca. Čestice hrane iz obroka tokom života bivaju zarobljene u mineralnoj matrici kamenca i postaju deo fosilnog zapisa.
Konzumacija životinjskog mleka predstavlja veliku kulturnu tranziciju u ljudskoj istoriji.
Mleko je bilo važan izvor proteina, masti i esencijalnih vitamina i minerala, kao i potencijalna hrana za odvikavanje odojčadi i kritičan izvor hidratacije za ljude koji žive u sušnim sredinama
Dokazi u vidu zubnog kamenca na zubima pračoveka ukazuju na upotrebu životinjskog mleka u Evropi i zapadnoj Aziji i severoistočnoj Africi od neolita.
Ljudi su konzumirali mleko goveda, ovaca i koza. I zbog toga što je nekim ljudima smetalo da piju mleko, oni su od njega pravili sir. Najstariji sir na svetu starosti 7.200 godina pronađen u Hrvatskoj
Tokom bronzanog doba (pre 3.500 godina), ljudi iz evroazijskih stepa, konzumirali su i kobilje mleko.
Sve ovo potvrđuje prethodne dokaze o mlečnim mastima identifikovanim na grnčariji i posuđu za kuvanje u ranim poljoprivrednim zajednicama. Keramičke flašice za ishranu praistorijskih beba
