Arheolozi su na ulomcima grnčarije otkrili najraniji dokaz proizvodnje sira na Jadranu. Analiza lipida sa grnčarije pokazale su prisustvo mleka u neolitu, pre 7.200 godina.

Sa širenjem poljoprivrede u Evropi u periodu od 3. milenijuma do oko 7.000 godina pre naše ere mleko i mlečni proizvodi bivaju dostupniji. Proizvodnja sira i drugih mlečnih proizvoda smatrala se revolucijom “sekundarnih proizvoda” u kasnijim periodima. Međutim, dokazi su pokazali drugačije. Mleko je bilo široko korišćeno od strane najranijih poljoprivrednih zajednica u Evropi. Što se tiče proizvodnje sira u oblasti Mediterana, ona je dokumentovana par hiljada godina kasnije, u bronzanom dobu.

U studiji objavljenoj u časopisu Plos One, naučnici su izvestili o najranijim dokazima o proizvodnji sira na Jadranu. Analizirali su ostatke grnčarije iz dva neolitska sela, Pokrovnika i Danila Bitinja.

Posebne keramičke posude za proizvodnju sira

Analizom lipida dokumentovano je prisustvo mleka, mesa i ribe tokom ranog neolita (oko 6.000-5.400. g. pne). Takođe, primećena je prerada mleka u fermentisane proizvode, posebno sir, u srednjem neolitu, oko 5.200. g. pne. Sir je bio fermentisan u specifično funkcionalnim keramičkim posudama.

U srednjem neolitu postojao je drugačiji stil grnčarije i imao je drugačiju namenu. Reč je o danilskoj keramici kojom je i obuhvaćena neolitska kultura na ovim prostorima. U tri podtipa ove keramike pronađeni su tragovi mlečnih proizvoda.

Figulina keramika čini 5% ove podvrste, dobro je pečena, žute je boje, često slikama i ukrašena. Sva ova grnčarija sadržala je ostatke mleka.

Ritoni su posude okruglog oblika i imaju 3 ili 4 noge i visoku ručku. Često su životinjskog ili ljudskog oblika i imaju velike otvore. Istraživači su otkrili da tri od četiri ritona u njihovom uzorku pokazuju tragove sira.

I u poslednje spadaju sita. Sito se često koristi za sirenje, odnosno  za proceđivanje tretiranog mleka kada se odvaja na skutu i ​​surutku. Tri od četiri sita u uzorku pokazala su dokaze o sekundarnoj preradi mleka u sir ili druge fermentisane mlečne proizvode.

Sir je imao ključnu ulogu u neolitu

Mlečni proizvodi su bili važan izvor ishrane u ranim poljoprivrednim zajednicama. Naročito fermentisani proizvodi poput sira i jogura koji su imali manji sadržaj laktoze.

Drevni stanovnici Pokrovnika i Danila Bitinja su koristili specifično funkcionalne vrste grnčarije za proizvodnju različitih namirnica, pri čemu su ostaci sira najčešći na ritonima i sitama.

„Ovo istraživanje je unazadilo proizvodnju sira za 4.000 godina“, rekla je dr Meklur, prvi autor studije.

„DNK analiza populacije u ovoj oblasti pokazuje da su odrasli bili netolerantni na laktozu, ali su deca bila stanju da konzumiraju mleko do 10. godine.”

Istraživači ističu da su proizvodnja sira i povezana keramička tehnologija bili ključni faktori koji su pomogli širenju ranih poljoprivrednih zajednica u severnu i centralnu Evropu.

„Predlažemo da je proizvodnja mleka i sira među ranim evropskim poljoprivrednicima smanjila smrtnost novorođenčadi i pomogla da se stimulišu demografske promene koje su podstakle poljoprivredne zajednice da se prošire na severne geografske širine.”

Značaj mlečnih proizvoda za ljude

Prema istraživačima, upotreba životinjskog mleka je smanjila smrtnost novorođenčadi i omogućila rano odvikavanje od dojenja. Na taj način bi majka mogla više dece da rađa i to bi dovelo do povećanje populacije. Što je i još jedna karakteristika neolita-demografska ekspanzija. U slučajima kada majka nije mogla da doji, životinjsko mleko bi poslužilo kao zamena.

• Keramičke flašice za ishranu praistorijskih beba
• Praistorijske bebe u Srbiji hranjene specijalno izrađenim kašičicama pre 8.000 godina
• Analize pokazale koliko trudnoća su žene imale u praistoriji?

“Prednosti konzumiranja mleka, jogurta i sira možda su bile posebno važne za decu. Rano detinjstvo je jedan od najopasnijih perioda u predindustrijskim ljudskim društvima, o čemu svedoči povećana smrtnost koja se vidi u brojnim praistorijskim zbirkama skeleta. Dostupnost mleka ili mlečnih proizvoda kao visokokaloričnih, bezbednih za patogene i hranljivim izvorima hrane za malu decu koja su nedavno odbijena, verovatno je pomogla onoj visokorizičnoj populaciji da preživi detinjstvo”.

Sekundarni proizvodi poput jogurta i sira, čijom se proizvodnjom smanjuje sadržaj laktoze, odraslima i deci su jako korisni, jer se radi o izuzetno zdravim i kaloričnim namirnicama. Ujedno su i jako ukusni.

Kultura Danilo

Kultura Danilo je kultura srednjeg neolita, nazvana po selu Danilo, kod Šibenika. Datira iz 5-6. milenijuma pre nove ere. Proteže se duž čitave istočne obale Jadrana, od Istre do Albanije, a njen uticaj je vidljiv i u susednim oblastima (srednja Bosna, Kosovo). Naselja su kružnog ili polukružnog oblika, sa ukopanim ili nadzemnim kućama.

Njeni su stanovnici često živeli i u pećinama. Glavna nalazišta su Danilo, Smilčić, Bribir, Pokrovnik, Škarin Samograd, Gudnja. Keramičko posuđe ističe se svojim brojnim i raznovrsnim oblicima i ukrasima. Stilski, najznačajnije grupe su slikana keramika i keramika bogato ukrašena raznovrsnim uvučenim, urezanim i reljefnim motivima, među kojima se izdvajaju spiralne kompozicije.

---