Arheolozi su na ulomcima grnčarije otkrili najraniji dokaz proizvodnje sira na Jadranu. Analiza lipida sa grnčarije pokazale su prisustvo mleka u neolitu, pre 7.200 godina.

Sa širenjem poljoprivrede u Evropi u periodu od 3. milenijuma do oko 7.000 godina pre naše ere mleko i mlečni proizvodi bivaju dostupniji. Proizvodnja sira i drugih mlečnih proizvoda smatrala se revolucijom “sekundarnih proizvoda” u kasnijim periodima.

Međutim, dokazi su pokazali drugačije. Mleko je bilo široko korišćeno od strane najranijih poljoprivrednih zajednica u Evropi. Što se tiče proizvodnje sira u oblasti Mediterana, ona je dokumentovana par hiljada godina kasnije, u bronzanom dobu.

U studiji objavljenoj u časopisu Plos One, naučnici su izvestili o najranijim dokazima o proizvodnji sira na Jadranu. Analizirali su ostatke grnčarije iz dva neolitska sela, Pokrovnika i Danila Bitinja.

Posebne keramičke posude za proizvodnju sira

Analizom lipida dokumentovano je prisustvo mleka, mesa i ribe tokom ranog neolita (oko 6.000-5.400. g. pne). Takođe, primećena je prerada mleka u fermentisane proizvode, posebno sir, u srednjem neolitu, oko 5.200. g. pne. Sir je bio fermentisan u specifično funkcionalnim keramičkim posudama.

U srednjem neolitu postojao je drugačiji stil grnčarije i imao je drugačiju namenu. Reč je o danilskoj keramici kojom je i obuhvaćena neolitska kultura na ovim prostorima. U tri podtipa ove keramike pronađeni su tragovi mlečnih proizvoda.

Figulina keramika čini 5% ove podvrste, dobro je pečena, žute je boje, često slikama i ukrašena. Sva ova grnčarija sadržala je ostatke mleka.

Ritoni su posude okruglog oblika i imaju 3 ili 4 noge i visoku ručku. Često su životinjskog ili ljudskog oblika i imaju velike otvore. Istraživači su otkrili da tri od četiri ritona u njihovom uzorku pokazuju tragove sira.

I u poslednje spadaju sita. Sito se često koristi za sirenje, odnosno za ceđenje tretiranog mleka kada se odvaja na skutu i ​​surutku. Tri od četiri sita u uzorku pokazala su dokaze o sekundarnoj preradi mleka u sir ili druge fermentisane mlečne proizvode.

Sir je imao ključnu ulogu u neolitu

Mlečni proizvodi su bili važan izvor ishrane u ranim poljoprivrednim zajednicama. Naročito fermentisani proizvodi poput sira i jogura koji su imali manji sadržaj laktoze.

Drevni stanovnici Pokrovnika i Danila Bitinja su koristili specifično funkcionalne vrste grnčarije za proizvodnju različitih namirnica, pri čemu su ostaci sira najčešći na ritonima i sitama.

„Ovo istraživanje je unazadilo proizvodnju sira za 4.000 godina“, rekla je dr Meklur, prvi autor studije.

„DNK analiza populacije u ovoj oblasti pokazuje da su odrasli bili netolerantni na laktozu, ali su deca bila stanju da konzumiraju mleko do 10. godine.”

Istraživači ističu da su proizvodnja sira i povezana keramička tehnologija bili ključni faktori koji su pomogli širenju ranih poljoprivrednih zajednica u severnu i centralnu Evropu.

„Predlažemo da je proizvodnja mleka i sira među ranim evropskim poljoprivrednicima smanjila smrtnost novorođenčadi i pomogla da se stimulišu demografske promene koje su podstakle poljoprivredne zajednice da se prošire na severne geografske širine”, istakli su u radu.

Značaj mlečnih proizvoda za ljude

Prema istraživačima, upotreba životinjskog mleka je smanjila smrtnost novorođenčadi i omogućila rano odvikavanje od dojenja. Na taj način bi majka mogla više dece da rađa i to bi dovelo do povećanje populacije. Što je i još jedna karakteristika neolita-demografska ekspanzija. U slučajima kada majka nije mogla da doji, životinjsko mleko bi poslužilo kao zamena.

• Keramičke flašice za ishranu praistorijskih beba
• Praistorijske bebe u Srbiji hranjene specijalno izrađenim kašičicama pre 8.000 godina
• Analize pokazale koliko trudnoća su žene imale u praistoriji?

“Prednosti konzumiranja mleka, jogurta i sira možda su bile posebno važne za decu. Rano detinjstvo je jedan od najopasnijih perioda u predindustrijskim ljudskim društvima, o čemu svedoči povećana smrtnost koja se vidi u brojnim praistorijskim zbirkama skeleta. Dostupnost mleka ili mlečnih proizvoda kao visokokaloričnih, bezbednih za patogene i hranljivim izvorima hrane za malu decu koja su nedavno odbijena, verovatno je pomogla onoj visokorizičnoj populaciji da preživi detinjstvo”, rekli su istraživači.

Sekundarni proizvodi poput jogurta i sira, čijom se proizvodnjom smanjuje sadržaj laktoze, odraslima i deci su jako korisni, jer se radi o izuzetno zdravim i kaloričnim namirnicama. Ujedno su i jako ukusni.

Kultura Danilo

Kultura Danilo je kultura srednjeg neolita, nazvana po selu Danilo, kod Šibenika. Datira iz 5-6. milenijuma pre nove ere. Proteže se duž čitave istočne obale Jadrana, od Istre do Albanije, a njen uticaj je vidljiv i u susednim oblastima (srednja Bosna, Kosovo). Naselja su kružnog ili polukružnog oblika, sa ukopanim ili nadzemnim kućama.

Njeni su stanovnici često živeli i u pećinama. Glavna nalazišta su Danilo, Smilčić, Bribir, Pokrovnik, Škarin Samograd, Gudnja. Keramičko posuđe ističe se svojim brojnim i raznovrsnim oblicima i ukrasima. Stilski, najznačajnije grupe su slikana keramika i keramika bogato ukrašena raznovrsnim uvučenim, urezanim i reljefnim motivima, među kojima se izdvajaju spiralne kompozicije.

---