Nedovoljno se zna koju hranu su praistorijske bebe jele i na koji način. Za praistorijske posude koje su izrađene od gline sa izlivcima smatralo se da su služile za ishranu bolesnih i starijih osoba. Međutim, analize ostataka hrane su dale druge rezultate. To su bile keramičke flašice za ishranu praistorijskih beba.

Proučavanje ishrane u detinjstvu, uključujući dojenje i odvikavanje od dojenja, ima važne implikacije na naše razumevanje smrtnosti i fertiliteta novorođenčadi u drevnim društvima. Majčino mleko je bilo izuzetno neohodno u prošlosti za ishranu beba, isto kao što je i danas.

Analize stabilnih izotopa azota iz kolagena u ljudskim kostima i uzoraka dentina novorođenčadi pružile su informacije o vremenu odvikavanja od dojenja. Kada je majka prestala da doji dete bilo je neophodno u ishranu uključiti drugo mleko i čvrstu hranu.

Naime, malo se zna o tome koju su hranu odojčad konzumirala u praistoriji.

Najranije poznate glinene posude koje su se verovatno koristile za hranjenje novorođenčadi pojavljuju se u neolitskoj Evropi (5500-4800.g.pne) i postaju češće tokom bronzanog i gvozdenog doba (1200-600.g.pne). Budući da su pronalažene u grobovima beba, to dodatno potvrđuje njihovu upotrebu.

Za posude koji imaju otvore kroz koje se može izliti tečnost, takođe je predloženo da su služile za ishranu bolesnih ili starijih/nemoćnih osoba.

Ostaci hrane u malim posudama

Ostaci hrane uočeni su preko hemijskih analiza u tri male posude koje su služile za ishranu beba. One su otkrivene u grobovima odojčadi iz bronzanog (1200. g.p.n.e.) i gvozdenog doba (450. g.p.n.e.) u Bavarskoj. Rezultati objavljeni u časopisu Nature ukazuju da su posude korišćene za hranjenje novorođenčadi mlečnim proizvodima dobijenim od životinjskog mleka.

Posude koje su istraživači proučavali smatrali su ih dovoljno malim da stanu u bebine ruke (širine oko 5-10 cm). Takođe su imali izuzetno uske izlive, verovatno da bi omogućili sisanje. Neke od ovih posuda su imale stopala i bile su oblikovane u izmišljene životinje.

Mleko u keramičkim flašicama

Analize izotopa ugljenika iz dve posude ukazuju da sadrže ostatke mleka preživara, poput krava, ovaca ili koza. Dok je treća posuda nekada sadržala mleko druge vrste sisara, možda svinje ili čoveka.

„Kozje mleko je najsličnije ljudskom mleku i bilo je relativno lako dostupno, jer su ovce, koze i goveda bili među prvim pripitomljenim životinjama. Kravlje mleko je bilo manje pogodno jer dovodi do dijareje i probavnih tegoba kod beba. Što je već tada bilo poznato“, napisali su istraživači u radu.

Slične posude, iako retke, pojavljuju se i kod drugih praistorijskih i istorijskih kultura širom sveta.

• Dečiji otisci prstiju na predmetima vinčanske kulture
• Deca su radila teške poslove u rudnicima soli tokom gvozdenog doba
• Praistorijske bebe u Srbiji hranjene specijalno izrađenim kašičicama

Ovi dokazi o namirnicama koji su korišćeni za hranjenje ili odvikavanje praistorijske novorođenčadi od dojenja potvrđuju važnost mleka od pripitomljenih životinja za ove rane zajednice. Ujedno pružaju informacije o načinu ishrane dojenčadi koje su praktikovale praistorijske zajednice.