Keramičke flašice za ishranu beba iz bronzanog doba (foto: Enver-Hirsch/Wien Museum)

Proučavanje ishrane u detinjstvu, uključujući dojenje i odvikavanje od dojenja, ima važne implikacije na naše razumevanje smrtnosti i fertiliteta novorođenčadi u drevnim društvima. Nedovoljno se zna koju hranu su bebe konzumirale i na koji način. Za praistorijske posude koje su izrađene od gline sa izlivcima smatralo se da su služile za ishranu bolesnih i starijih osoba. Međutim, analize ostataka hrane su dale druge rezultate.

Analize stabilnih izotopa azota iz kolagena u kostima i uzoraka dentina novorođenčadi pružile su informacije o vremenu odvikavanja od dojenja, međutim, malo se zna o tome koju su hranu odojčad konzumirala u praistoriji.

Najranije poznate glinene posude koje su se verovatno koristile za hranjenje novorođenčadi pojavljuju se u neolitskoj Evropi i postaju češće tokom bronzanog i gvozdenog doba.

Za posude koji imaju otvore kroz kojih se može izliti tečnost, takođe je predloženo da su služile za ishranu bolesnih ili starijih-nemoćnih osoba.

Keramičke posude za ishranu dece iz dečijih grobova (izvor: Nature)

Ostaci hrane u malim posudama

Ostaci hrane uočeni su preko hemijskih analiza u tri male posude koje su služile za ishranu beba. One su otkrivene u grobovima odojčadi iz bronzanog (1.200. g.p.n.e.) i gvozdenog doba (450. g.p.n.e.) u Bavarskoj. Rezultati objavljeni u časopisu Nature sugerišu da su posude korišćene za hranjenje novorođenčadi mlečnim proizvodima dobijenim od životinjskog mleka.

Današnja beba pije mleko iz rekonstruisane praistorijske flašice (foto: H. Seidl da Fonseca/Nature)

Posude koje su istraživači proučavali smatrali su ih dovoljno malim da stanu u bebine ruke (širine oko 5 cm-10 cm). Takođe su imali izuzetno uske izlive, verovatno da bi omogućili sisanje. Neke od ovih posuda su imale stopala i bile su oblikovane u izmišljene životinje.

Mleko u keramičkim flašicama

Analize izotopa ugljenika iz dve posude ukazuju da sadrže mleko preživara, poput krava, ovaca ili koza. Dok je treća posuda nekada sadržala mleko druge vrste sisara, možda svinje ili čoveka.

Slične posude, iako retke, pojavljuju se i kod drugih praistorijskih i istorijskih kultura širom sveta.

Ovi dokazi o namirnicama koje su se koristile za hranjenje ili odvikavanje praistorijske novorođenčadi potvrđuju važnost mleka od pripitomljenih životinja za ove rane zajednice i pružaju informacije o ponašanju hranjenja dojenčadi koje su praktikovale praistorijske zajednice.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »