Arheolozi su otkrili najstariju sahranu modernog čoveka u Africi

Arheolozi su otkrili najstariju sahranu modernog čoveka u Africi

 590 

Arheolozi su tokom terenskih istraživanja identifikovali najstariju sahranu modernog čovek u Africi. Reč je sahrani trogodišnjeg deteta koje je umrlo pre 78.000 godina.

Na osnovu skeletnih ostataka vidi se da je dete bilo položeno na desni bok sa kolenima savijenim ka grudima, dok mu je glava bila na „jastuku“ i moguće da je bilo umotano u pokrivač pre nego što je nežno pokriven zemljom. Dete je dobilo ime Mtoto, prema svahili reči za dete.

Sahranu deteta arheolozi su otkrili u pećini Panga ja Saidi u Keniji.

Ovo je prilično spektakularno“, rekao je Majkl Petraglija, profesor praistorije i evolucije čoveka. „Radi se o najstarijem sahranjivanju čoveka u Africi. Govori nam nešto o našoj spoznaji, našoj društvenosti i našem dobro poznatom ponašanju. “

Arheološki tim je 2013. godine otkrio ivicu groba i prve delove kostiju, ali fragmenti su bili toliko krhki da su se pretvorili u prašinu kada su naučnici pokušali da ih uklone. Tokom naredne četiri godine istraživači su iskopali grob odozgo, otkrivajući još više kostiju.

Sahrana deteta

Istraživači su odlučili da iskopaju kružnu jamu, široku otprilike 40 cm i duboku 13 cm, i da oblože ceo grob gipsom kako bi se mogao bezbedno podići sa zemlje. Blok je odnesen u Nacionalni muzej u Najrobiju i dalje u specijalnu laboratoriju u Španiji, gde je materijal dalje iskopan i potom snimljen 3D rendgenskom opremom.

Istraživači su odlučili da iskopaju kružnu jamu, široku otprilike 40 cm i duboku 13 cm, i da oblože ceo grob gipsom kako bi se mogao bezbedno podići sa zemlje

Dva mala zuba pronađena u grobu poklapala su se sa zubima Homo sapiens-a i starosnoj dobi deteta koja je bila 2,5-3 godine. Kamene alatke za struganje, bušenje i graviranje pronađene su u grobu i oko deteta, uz kamene vrhove koplja.

Ljudi su, za razliku od šimpanzi, počeli da razvijaju složene sisteme verovanja oko smrti“, rekla je prof. Nikol Bovin, glavni istražitelj projekta u Jeni.

Ali ono što se čini jasnim je da ne postoji samo emocionalna veza sa mrtvima, već gotovo sigurno i okvir za razumevanje i upravljanje smrću i za njeno osmišljavanje. Za razliku od drugih vrsta, mi imamo kosmološke sisteme verovanja koji daju smisao iskustvu i događajima poput smrti voljene osobe “.

Kamene alatke za struganje, bušenje i graviranje pronađene su u grobu i oko deteta, uz kamene vrhove koplja

Arheolozi su otkrili i starije grobove modernih ljudi van Afrike. Sahrane ljudi pronađene su u pećini Skhul na obroncima planine Karmel u Izraelu i pećini Kafzeh blizu Nazareta. Njihova starost se procenjuje  između 90.000 i 130.000 godina.

Rane sahrane modernih ljudi su retke uprkos činjenici da se radi o Africi, rodnom mestu naše vrste. To možda ima veze sa pristrasnošću istraživanja, odnosno oblasti gde su pronađene ranije sahrane su mnogo detaljnije istražene od Afrike“ –rekao je Bovin.

Rad je publikovan u časopisu Nature.

Podelite sadržaj na
fb-share-icon0
Tweet 20

Urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error

ZAPRATITE I PODELITE SADRŽAJ