Muzej Vojvodine u Novom Sadu je 2006. godine otkupio neočekivan i po mnogo čemu izuzetan nalaz koji je poticao iz okoline današnjeg sela Jarak kod Sremske Mitrovice. Reč je o kasnoantičkom šlemu tipa Berkasovo. Pre pola veka su otkrivena prva dva šlema tipa Berkasovo kod Šida. Sva tri su posebna su zbog luksuznog materijala od koga su bili izrađeni i zbog bogate dekoracije. Međutim, oni su ipak korišćeni u borbi.

“Poljoprivrednik iz sela Hrtkovci otkrio je mali keramički krčag, zakopan u zemlju zajedno sa delovima rimskog pozlaćenog šlema. Pre nego što se obratio stručnjacima Muzeja Vojvodine, izvadio je komade srebrnog pozlaćenog lima iz krčaga i, ne shvatajući čemu su pripadali, ispravio ih i zalepio na karton. Tadašnji kustos muzeja dr Velika Dautova Ruševljan, dobro poznavajući berkasovske pozlaćene šlemove, zaključila je da su ti komadi, u stvari, delovi oplate pozlaćenog šlema iz 4. veka. Celokupni nalaz, protumačen kao ostava iz rimskog doba, otkupljen je, a onda se pristupilo procesima konzervacije i rekonstrukcije koji su trajali više od godinu dana“, rekla je u izjavi za „Politiku” Tijana Stanković-Pešterac, kustos Antičke zbirke Muzeja Vojvodine

Šlem iz Jarka

Kanoantički šlem iz Jarka se sastojao od većeg broja fragmenata srebrnog lima ukrašenih plastično izvedenim oranmentima, kao i od dve kopče i više zakivaka i nitni, takođe izrađenih od srebra. Sve je to nađeno u jednostavnoj keramičkoj posudi. Ubrzo nakon otkrića stručnjaci Narodnog muzeja u Beogradu započeli su restauraciju.

Nučnici, među kojima je i prof. dr Miroslav Vujović, su nastanak šlema datovali u 4. vek. Rimska provincija Druga Panonija u kojoj se nalazilo i današnje selo Jarak tada je bila poprište brojnih sukoba između samih Rimljana u borbi za vlast, ali i Rimljana sa spoljnim neprijateljima.

Ovaj šlem pripada grupi kasnorimskih šlemova istog tipa kao i oni iz Berkasova, sa svim karakterističnim delovima, oblikom i ukrasima. Oformljen je nakon rekonstrukcije na osnovu sačuvanih 110 delova srebrne pozlaćene oplate, koja je činila preko 85% njegove površine. Osnova šlema, sa koje je najverovatnije još u antici pokidana oplata, bila je od gvozdenog lima debljine 3–4 mm, a tokom rekonstrukcije izrađena je od poliestera.

„Klasifikacijom i spajanjem fragmenata u posebne celine pokazalo se da je preko 85% oplate šlema bilo očuvano u tako dobrom stanju da se moglo pristupiti njegovoj idealnoj rekonstrukciji. Ovome je, pored izuzetne veštine tima konzervatora-restauratora, doprinela očigledna sličnost konstrukcije ovog šlema sa šlemom broj 2 iz Berkasova”-rekao je prof. dr Vujović Miroslav za NatGeo Srbija.

• Šlemovi tipa Baldenhajm-ratnička oprema varvarskog porekla?
• Ritualno “ubijanje predmeta” kod Kelta
• Misterija rimskog predmeta-dodekaedar iz Srbije

Šlemovi tipa Berkasovo

Dva šlema tipa Berkasovo otkriveni su 1955. godine nedaleko od Šida na lokalitetu Ašman, severozapadno od Berkasova. Zahvaljujući dobrom stanju očuvansti i luksuznom materijalu od koga su bili izrađeni, bogatom ukrasu u vidu iskucanog ornamenata te umecima od staklene paste koji imitiraju poludrago kamenje, šlemovi iz Berkasova postali su prava senzacija i pojam kasnoantičke oružarske veštine.

Šlem broj 1 iz Berkasova u potpunosti je očuvan i najlepši je i najraskošniji primerak među petnaestak u svetu poznatih primeraka kasnorimskih šlemova. Izuzetnog je sjaja, ukrašen umecima od staklene paste koji imitiraju dragi kamen smaragd i poludrago kamenje oniks i kalcedon. Verovalo se da smaragd čuva snagu vere, oniks je u predstavi oka imao ulogu stvaranja strah kod neprijatelja, dok je plavi kalcedon označavao telesnu snagu nosioca šlema.

Manje raskošan šlem iz Berkasova u stručnoj literaturi je poznat kao šlem broj 2. Za razliku od šlema broj 1 gvozdena osnova mu je debljine 4 mm, kalota je dvodelna, nema ukrašene umetke i nije u potpunosti očuvan (delimično je rekonstruisan jer ga je nalazač prilikom vađenja iz zemlje oštetio motikom).

Od posebnog značaja, za bolje razumevanje porekla i hronoloških okvira nalaza, bili su natpisi na ovim berkasovim šlemovima koji su izvedeni punktiranjem i urezivanjem.

Šlem broj 2 iz Berkasova ima natpis VICIT [LIC]INIANA, koji je arheolozima pomogao da šlemove iz Berkasova datiraju u prve decenije 4. veka u vreme bitnih događaja.

„Jedan od takvih okolnosti je svakako bitka kod Cibala, održana 8. oktobra 314. ili 316. godine između trupa Konstantina Prvog i Licinija, kod današnjih Vinkovaca”- rekao je prof. dr Vujović Miroslav za NatGeo Srbija.

Ko ih je nosio?

Šlemovi iz Berkasova i Jarka nisu bili paradni, već su korišćeni u borbi. O tome govore tragovi krvi na onom raskošnijem iz Berkasova i činjenica da su sva tri imala tešku gvozdenu osnovu za odbranu od udaraca, koja bi bila nepotrebna da su korišćeni u paradne svrhe.

Takve šlemove su nosili oficiri rimske konjice, a u prilog tezi da su ih mogli nositi i sami carevi govori skupocenost njihove izrade i predstave na novcu vladara.

S obzirom na to da su prevučeni dragocenim materijalima, pretpostavlja se da su izrađeni u samom Sirmijumu, centru provincije, gde su tada postojale radionice za naoružanje i vojnu opremu i trezor sa zlatom.

Impozantni šlemovi su danas deo stalne postavke Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

---

Izvor: NatGeo Srbija Politika i Dautova-Ruševljan, V. i Vujović, M. 2011. Kasnoantički šlem iz Jarka. Novi Sad: Muzej Vojvodine.