Arheolozi u Turskoj otkrili 4.000 godina stare pločice koje pružaju neprocenjiv uvid u društvene, ekonomske i pravne aspekte života tokom ranog bronzanog doba. Jedna od najupečatljivijih karakteristika ovih tablica je istaknuta uloga koju su žene imale u različitim aspektima civilizovanog života, posebno u pitanjima vezanim za prava i nasleđe.

Glinene pločice pronađene su na nalazištu Kultepe (drevni Kaneš) u centralnoj Anadoliji. Do sada je arheološkim istraživanjima pronađeno preko 20.000 glinenih ploča ispisanih klinastim pismom. Na pločama se nalaze informacije o društvenoj i komercijalnoj aktivnosti grada.

Žene su se bavile ekonomskim aktivnostima

Posebno su korisne i zanimljive glinene pločice ispisane klinastim pismom koje otkrivaju prava žena. Prema njima, žene su bile aktivne učesnice ekonomskih aktivnosti. Bavile su se trgovinom, posedovale imovinu i vodili poslove. Ovaj nivo uključenosti ukazuje da žene nisu bile samo pasivne figure u društvu, već su bile uticajne osobe koje su doprinele ekonomskoj stabilnosti svojih porodica i zajednica. Prisustvo žena u komercijalnim transakcijama naglašava njihovu uključenost i poštovanje koje su uživale na tržištu.

Rukovodilac iskopavanja Kultepe, profesor dr Fikri Kulakoglu je izjavio: „Kultepe nam daje jednu od najvećih privatnih arhiva za antički svet. Među dokumentima koji datiraju pre 4.000 godina, prvenstveno nalazimo komercijalne zapise. Ovde je dokumentovan svaki događaj i aktivnost u vezi sa trgovinom. Možemo reći da je sve što vredi zabeleženo“.

Zakonska prava i nasleđe žena

Jedan od najznačajnijih aspekata prava žena koji se ogledaju u Kultepe pločicama je njihovo pravo na nasledstvo. Pločice sadrže reference na žene koje su nasledile imovinu, što je bio ključni aspekt njihovog pravnog statusa. Žena nasleđuje 50% imovine kao naslednik, ističući njena značajna zakonska prava i status u porodici i društvu.

Profesor dr Fikri Kulakoglu je izjavio da su koncepti „oporuke“ i „nasleđe“ postojali pre 4.000 godina, pri čemu su pojedinci ostavljali pisane dokumente kako bi osigurali budućnost svojih supružnika i dece nakon smrti.

Pravo nasleđivanja

„Govorimo o vremenu koje je bilo jako davno, pre 4.000 godina. U stvari, zakonska regulativa koja se tiče testamenta i nasleđivanja je relativno nova u savremenom svetu. Stoga su ljudi u to doba želeli da obezbede budućnost generacijama koje će doći posle njih i obezbediti dobrobit svojih supružnika. Jedan od najvažnijih aspekata je ravnopravnost žena i muškaraca; činjenica da žene nasleđuju 50% imovine verovatno je nešto što se ne nalazi u drugim kulturama. Jedna od jedinstvenih karakteristika Kultepe pločica je istaknuta uloga koju žene igraju u građanskom životu“, naglasio je on.

Ovo pravo na nasleđivanje nije samo obezbedilo ženama ekonomsku sigurnost, već im je takođe omogućilo da zadrže određeni stepen nezavisnosti u patrijarhalnom društvu. Sposobnost nasleđivanja imovine označava priznanje doprinosa žena porodici i društvu, dovodeći u pitanje ideju da su žene zavisne isključivo od muških rođaka.

Bračni ugovori u Kultepeu

Glinene pločice  u Kultepeu takođe bacaju svetlo na instituciju braka i porodičnu dinamiku. Žene su imale pravo da pregovaraju o svojim bračnim ugovorima, koji su često uključivali odredbe u vezi sa njihovim pravima na imovinu i nasledstvo. Ovo ukazuje na to da žene nisu bile samo pasivni učesnici u braku, već su imale pravo glasa u određivanju svoje budućnosti. Postojanje takvih ugovora ukazuje na nivo međusobnog poštovanja i pregovaranja između supružnika, što je od suštinskog značaja za razumevanje društvenog tkiva Kultepe društva.

Brak je bio institucija, kao i danas, ali su i obostrani interesi dokumentovani. Bračni ugovori su često dokumenti u Kultepeu. Pored toga, nalazimo posebne klauzule koje ocrtavaju pravila braka. Ugovori uključuje kaznene klauzule u slučaju potencijalnog razvoda.

Interesi su zabeleženi ugovorom

Na primer, muškarac je zabeležio da će platiti odštetu ako se razvede od svoje žene pre braka. Ljudi su takođe planirali budućnost svojih supružnika i dece. U slučaju očeve smrti, dokumentovao je koliko će dati svojoj ženi i deci. Kao i u modernim vremenima, ljudi su uspostavili pravila za raspodelu imovine nakon smrti.

• Predbračni ugovor, starosti 4.000 godina, u kome se spominje neplodnost, surogat majčinstvo i razvod
• Pisma iz Amarne smatraju se najstarijim diplomatskim dokumentima
• Glinene ploče iz Mesopotamije otkrivaju snagu magnetnog polja Zemlje

Isto tako, žena ima pravo da nasledi 50% sve imovine koju je ostavio njen muž. Ovo je ustanovljeno kao osnovno pravilo. Nakon njegove smrti, 50% njegove imovine i imovine ide ženi, dok se preostali deo raspoređuje podjednako na decu prema pravilima staratelja. Ovo nije retka pojava; postoje brojne glinene tablice vezane za testamente. Neki od ovih dokumenata nalaze se u kovertama. Ovi testamenti nisu ograničeni na one koje je napisao jedan pojedinac; ima i onih potpisanih u prisustvu svedoka, što se može smatrati gotovo službenim dokumentima.”

Izvor: Arkeonews