Arheolozi su otkrili „džinovske“ sekire koje su imale preko 25 cm dužine i oko 2 kg težine. „Džinovske“ ručne sekire su prava zagonetka. Međutim, zašto bi praistorijski ljudi pravili tako veliko i teško kameno oruđe pre 300.000 godina?

Zanimljive su zbog svoje veličine i težine i znatno su veće u odnosu na standarne kamene alatke.

„Džinovske“ ručne sekire su retke u arheološkom zapisu, ali imaju posebno mesto u arheologiji. Lako su prepoznatljive, upravo zbog svog specifičnog izgleda. Sa jedne strane su ovalne, dok je drugi kraj izduženiji sa šiljatim vrhom. Smatra se da su ih hominini (Homo erectus) počeli praviti pre 1,8 miliona godina. Vremenom se pojavljuju i na drugim mestima i u različito vreme.

„Džinovske“ sekire pronađene su 2023. godine, o čemu smo već pisali. Autori su nakon detaljne analize i istraživanja objavili rad u časopisu Antiquity. Oni su ispitali „džinovske“ ručne sekire iz perspektive britanske evidencije.

Arheolozi, s vremena na vreme, pronađu zaista velike ručne sekire. Uglavnom je njihova veličina 10 do 15 cm. Čak je i to već veliko za praistorijsko kameno oruđe. Dok su „džinovske“ ručne sekire duplo veće od uobičajenih i prelaze 20 do 25 cm.

Budući da su teške i po dva kilograma, ali i više, postavlja se pitanje zbog čega su ih praistorijski ljudi pravili i koristili?

„Džinovske“ sekire iz Britanije

Prošle godine su arheolozi obavestili javnost o svojim istraživanjima u jugoistočnoj Engleskoj. Sprovedena su zaštitna arheološka istraživanja pre izgradnje nove škole. Arheološki tim je pronašao oruđe, koje se zaista može opisati kao velika ručna sekira. Najveća je imala dužinu od 29,6 cm. To je jedna od najdužih ručnih sekira ikada pronađenih u Velikoj Britaniji. Njena težina iznosi 1,6 kg.

Pronađene je oko 800 kamenih artefakata. Druga velika sekira imala je dužinu 22 cm. Obe su se isticala zbog svog izduženog i šiljatog vrha, pored svojih veličina.

Objavljena studija je odličan primer koliko pažnje može privući jedan izvanredan arheološki artefakt – „džinovska“ ručna sekira. To je redak artefakt i zato je vredan medijske pažnje stručne i laičke javnosti.

U radu autori su pokušali da mapiraju i druge „džinovske“ ručne sekire u Britaniji. S obzirom da već postoje baze podataka ručnih sekira sa raznih arheoloških nalazišta.

Istražili su više od 4000 ručnih sekira, svih veličina. Istraživači su otkrili da ručne sekire zbog svojih dužina imaju jednu stranu zvonastu, dok je na drugoj izduženi i šiljati vrh. Samo 42 artefakta, oko 1% od ukupnog analiziranog broja, bila su duža od 22 cm.

Zašti su pravili „džinovske“ sekire?

Jedan od razloga zašto su hominini mogli da naprave „džinovsku“ ručnu sekiru je taj što je mogla da odradi neki posao bolje od obične ručne sekire. Iako su mnogi arheolozi ovo videli kao teško zamislivo sa tako gigantskim predmetom, zaista nije bilo mnogo eksperimentalnih studija koje bi otkrile kako bi „džinovska“ ručna sekira mogla da se koristi i u kojim zadacima.

Za kasapljenje „džinovske“ alatke su očigledno loše, nisu bile lake i verovatno su bile nezgodne za držanje jednom rukom.

Međutim, ono za šta su mogle da posluže jeste kopanje dubljih rupa. Veća težina i šiljati vrh pomogli su u razbijanju tla i bržem iskopavanju rupe. One su tada pogodne za držanje sa dve ruke, čime će kopanje biti brže i lakše.

Takođe, autori zaključuju da one mogu biti povezane sa „početnim estetskim senzibilititetom i sa promenom spoznaje na prelazu između donjeg i srednjeg paleolita.“