Vikinzi su se sastajali i trgovali sa američkim starosedeocima pre Kolumbovog „otkrića“ Severne Amerike.

Naučnici su ispitivanjem drevne DNK morževa pratili trgovačke puteve njihovih kljova iz doba Vikinga. Otkrili su da su norveški vikinzi i arktički starosedelački narodi sastajali i trgovali kljovama u udaljenim delovima Grenlanda pre dolaska Kolumba u Severnu Ameriku.

Međunarodni tim istraživača predovođen Univerzitetom Lund u Švedskoj došao je do zanimljivih saznanja. Saznali su da su Vikinzi trgovali sa američkim starosedeocima pre Kolumbovog „otkrića“ Severne Amerike. Njihova studija objavljena je u časopisu Science Advances, navodi se u saopštenju.

„Na ljudskom nivou, ovi izvanredni susreti, uokvireni ogromnim i zastrašujućim predelima visokog Arktika, verovatno bi uključivali određeni stepen radoznalosti, fascinacije i uzbuđenja“, rekao je prof. arheologije Piter Džordan.

Potražnja za kljovama morževa u srednjem veku

U srednjovekovnoj Evropi postojala je ogromna potražnja za elitnim proizvodima. Među njima su bile neizostavne kljove od morža. Sa Vikinzima, koji su igrali vitalnu ulogu u trgovini kljovama, ovo je dovelo do širenja nordijskih zemalja u severni Atlantik do Islanda, a zatim i Grenlanda, dok su tražili nove izvore slonovače.

„Ono što nas je zaista iznenadilo je da je veliki deo kljova morževa izvezenog nazad u Evropu poreklom iz veoma udaljenih lovišta koja se nalaze duboko u visokom Arktiku. Ranije se uvek pretpostavljalo da su Nordijci jednostavno lovili morževe u blizini njihovih glavnih naselja na jugozapadu Grenlanda“, pojašnjava Piter Džordan.

„Izvadili smo drevni DNK iz uzoraka morža pronađenih sa širokog spektra lokacija širom severnoatlantskog Arktika. Sa ovim informacijama, onda bismo mogli da uporedimo genetske profile artefakata morževa kojima su grenlandski nordi trgovali u Evropu do veoma specifičnih arktičkih lovišta“, objašnjava dr Morten Tange Olsen, vanredni profesor Glob instituta u Kopenhagenu.

Vikinzi su sreli američke starosedeoce

Kako su novi rezultati počeli da se pojavljuju, pojavilo se još jedno ključno pitanje. Ako je kljova dobijana sa visokog Arktika, da li su grenlandski Nordijci imali pomorske veštine i tehnologije da se upuste tako duboko u arktičke vode ispunjene ledom?

Član istraživačkog tima Grir Džeret je tražio odgovore na ovo pitanje na jedinstven način. On je zapravo rekonstruisao verovatne rute jedrenja, vršeći eksperimentalna putovanja u tradicionalnim norveškim čamcima (eng. clinker boat).

• Vikinzi su trgovali sa Arktikom, pokazale analize češljeva
• Ko je prvi otkrio Antarktik?
• Vikinzi visokog statusa iz Danske nosili su egzotična krzna dabrova

„Lovci na morževe su verovatno otišli ​​iz nordijskih naselja čim se morski led povukao. Oni koji su ciljali na daleki sever imali su veoma tesan sezonski okvir u okviru kojeg su mogli da putuju obalom, love morževe, prerađuju i čuvaju kožu i kljove na svojim brodovima i vraćaju se kući pre nego što se more ponovo zamrzne“, kaže Grir Džeret.

Nakon što su Nordijci završili svoja opasna putovanja nekog su morali sresti. Važno je da ova udaljena visokoarktička lovišta nisu bila prazna polarna divljina. Bila bi naseljeni Tule Inauitima (precima današnjih Inuita) i verovatno drugim autohtonim arktičkim narodima, koji su takođe lovili morževe i druge morske sisare.

Susret dva različita kulturna sveta

Novo istraživanje pruža dodatne nezavisne dokaze o postojanju veoma ranih susreta evropskih nordijskih i severnoameričkih domorodačkih naroda o kojima se dugo raspravljalo.

„Ovo bi bio susret dva potpuno različita kulturna sveta. Grenlandski Nordijci su imali evropske crte lica, verovatno su bili bradati, obučeni u vunenu odeću i plovili su u plovilima od daske. Lovili su morževe na mestima izvlačenja kopljima sa gvozdenim vrhom“, kaže Piter Džordan.

Nasuprot tome, Tule Inuiti su bili stručnjaci prilagođeni Arktiku i koristili su sofisticirane harpune koji su im omogućili da love morževe u otvorenim vodama. Nosili bi toplu i izolovanu krznenu odeću i imali bi više azijskih crta lica. Veslali su kajacima i koristili otvorene umiak čamce, sve napravljene od životinjske kože nategnute preko ramova.

„Naravno, nikada nećemo tačno znati, ali na ljudskom nivou, ovi izvanredni susreti, uokvireni u ogromnim i zastrašujućim predelima visokog Arktika, verovatno bi uključivali određeni stepen radoznalosti, fascinacije i uzbuđenja, a sve to ohrabrujući društvenu interakciju, deljenje i eventualno razmena. Moramo da uradimo mnogo više da bismo pravilno razumeli ove interakcije i motivacije, posebno iz domorodačke, kao i više „evrocentrične“ norveške perspektive“, zaključuje Piter Džordan.