Srednjovekovni zlatni pečat kneza Strojimira, iz vladarske dinastije Vlastimirović, potiče iz 9. veka i predstavlja najstariji materijalni dokaz postojanja srpske države.

Čuveni pečat, sa alkom na vrhu i grčkim natpisom oko dvostrukog krsta „Bože, pomozi Strojimiru“, otkupljen je na aukciji za 16.000 evra sa provizijom u Minhenu 2006. godine. Na pojavu ovog pečata na tržištu upozorio je tadašnji prof. Đorđe Janković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Vlada Srbije je postupila kako treba i otkupila pečat za Istorijski muzej.

Takođe, bugarske vlasti su bile zainteresovane za njega, jer su slični takvi pečati pronalaženi kod njih. Zato je cena pečata skočila, ali svakako ona ne odražava njegovu pravu vrednost.

Danas se pečat kneza Strojimira nalazi u Istorijskom muzeju Srbije, a njegova kopija može se videti i u Narodnom muzeju Srbije. Nije poznato gde i kada je ovaj pečat pronađen, jer aukcijska kuća (Gorny & Mosch GmbH Giessener Münzhandlung) nije dala te informacije. Analize su pokazale da se radi o autentičnom pečatu.

• Najraniji materijalni trag na kome piše Srbija je pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije, koji je prodat na aukciji u Švajcarskoj
• PRVI SRPSKI kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo
• Nova studija potvrdila srpsko poreklo krstionice kneza Višeslava

Pečat ima težinu 15,46 g, visinu od 1,94 cm i prečnik od 1,35 cm. Izrađen je od čistog zlata. Nedostaje veoma mali deo na ivici pečatnog polja, ali je inače stepen očuvanosti odličan. Oblik pečata je koničan, sa malim prstenom na vrhu.

Vlasnik ga je verovatno nosio oko vrata ili zgloba i služio je za pečaćenje dokumenata voskom. Ovaj jedinstveni pečat je napravljen u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunu ili Carigradu.

Pečat pripada knezu Strojimiru

Iako se na pečatu ne nalazi zvaničan rang njegovog vlasnika, analiza je pokazala da pripada nekome iz istaknute i bogate porodice. Na osnovu natpisa, to bi mogao biti Strojimir (830-851), srednji sin srpskog kneza Vlastimira. Knez Vlastimir je bio prvi srpski vladar na Balkanu o kome postoje istorijski podaci. Imao je tri sina: Mutimira, Strojimira i Gojnika.

U spisu “O upravljanju carstvom” vizantijskog cara-pisca Konstantina VII Porfirogenita (913-959) spominje se Strojimir. On se spominje u kontekstu mlađeg brata arhonta Mutimira, koji je živeo u Bugarskoj posle izgona iz Srbije.

Pečat ima veliki značaj s obzirom da nema istorijskih spisa o državi pre 12. veka. Zato njegova autentičnost i istorijska vrednost pružaju značajne uvide o postojanju srpske države u ranom srednjem veku.

Izvor: Tibor Živković “The Golden seal of Stroimir”i natpis iz Narodnog muzeja Srbije ispred predmeta.