Poslednji lovci-sakupljači u Anadoliji, pre više od 9.000 godina, možda su prvi eksperimentisali sa bakrom.

Arheolozi već decenijama pokušavaju da rekonstruišu istoriju, odnosno poreklo metalurgije u praistorijsko doba. Ovi napori ne samo da su rasvetlili evoluciju tehnologije obrade metala, već su otkrili i složenost društvenih, ekonomskih i kulturnih aspekata drevnih zajednica.

Istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports su pokazali da poslednji lovci-sakupljači Anadolije ne samo da su znali za bakar, već su možda i sprovodili eksperimentalne metalurške procese pre više od 9.000 godina.

Zaštitna arheološka istraživanja nalazišta nalazište Gre Fila, u dolini Gornjeg Tigra u jugoistočnoj Anadoliji, sprovedena su između 2018. i 2023. godine. Ova lokacija je bila naseljena od prekeramičkog neolita B (9.300. g.p.n.e.) do keramičkog neolita (5.200. g.p.n.e.)

U slojevima koji odgovaraju prekeramičkom neolitu B, istraživači su identifikovali arhitektonske strukture, predmete od bakra i vitrifikovani materijal koji bi mogao biti povezan sa ranim metaulrškim aktivnostima. Ruda bakra pronađena je u ruševinama u ovalnoj strukturi 8. Arheološki podaci ukazuju na to da je ovalna struktura zatrpana šutom, zapečaćena i konačno napuštena nakon ponovne upotrebe između 8.349 i 7.599.g.p.n.e.

Obrada bakra u praistoriji

Jedan od najviše raspravljanih aspekata arheologije obrade metala je prelazak sa hladnog kovanja prirodnog bakra na topljenje na visokim temperaturama. Metalurgija bakra tradicionalno se smatra tehnologijom koja se pojavila tokom halkolita. Međutim, istraživanja tokom poslednjih godina ukazuju da je ova praksa možda postojala ranije, u neolitu, oko 5.000 godina pre nove ere, na Balkanu. Svakako ima i dokaza za mnogo ranije datume na nalazištima u današnjoj Turskoj.

Bakar je korišćen za izradu ukrasa i alata, a neolitski grnčari razvili su veštine topljenja bakra iz njegovih ruda. Vremenom su znanje i veštine ranih metalurga napredovale, što je omogućilo širenje upotrebe bakra širom Evrope. Prvobitno su izrađivani bakarni artefakti kao što su perle, privesci i narukvice, ali su kasnije nastali i složeniji oblici poput sekira i dleta pomoću kalupa.

Bakar se topio ranije

Sada, novi nalazi iz Gre Fille osporavaju ovu hronologiju, pokazujući da je obrada bakra možda počela mnogo ranije. Tim je analizirao niz objekata i fragmenata koristeći napredne tehnike. Među najintrigantnijim predmetima bili su bakarni predmet u obliku šipke i stakleni materijal sa sitnim bakarnim kapljicama ugrađenim u njega.

Vitrifikovani materijal ima tečnu teksturu na jednoj strani i udubljenje na drugoj, što sugeriše da je bio u kontaktu sa posudom ili strukturom kada je bio izložen visokim temperaturama. Hemijski sastav otkriva tragove minerala bogatih hromom i gvožđem, što je karakteristično za eksperimentalne metalurške procese.

„Naše analize pokazuju da je bakar bio izložen temperaturama većim od 1000 stepeni Celzijusa, što bi ukazivalo na mnogo napredniju kontrolu vatre nego što se ranije mislilo za ovaj period“, objašnjavaju istraživači.

Predmet od bakra koji postavlja pitanja

Analiza izotopa olova otkrila je da metal na predmetu u obliku bakrene šipke nije došao iz obližnjih rudnika Ergani, već iz udaljenijih izvora u regionu Crnog mora, u Trabzonu ili Artvinu. Ovo ukazuje mreže razmene na velike udaljenosti, pojačavajući ideju da je znanje o bakru već bilo značajno u ovom periodu.

Štaviše, čistoća bakra u predmetu navodi da je možda bio rafiniran na neki način, otvarajući mogućnost da ovi drevni stanovnici ne samo da su eksperimentisali sa vatrom, već su razvili i neku vrstu tehnike za poboljšanje kvaliteta metala. Ako se potvrdi da su stanovnici Gre Fille eksperimentisali sa topljenjem bakra, ovo otkriće bi nas nateralo da preispitamo poreklo metalurgije.

• Prvi dokazi metalurgije bakrom u Evropi otkriveni su u naselju vinčanske kulture Belovode
• Indijanci su među prvima na svetu rudarili bakar
• Bakarni artefakti otkrivaju trgovinske veze u neolitu između Severne Evrope i južne Skandinavije sa teritorijom današnje Srbije

Studija takođe učvršćuje ideju da se tehnološke inovacije nisu dešavale jednolično, već da su različite zajednice razvile sopstvene prakse i prilagođavanja u skladu sa svojim potrebama i resursima. U tom smislu, metalurgija se mogla pojaviti na više mesta i u različito vreme.

„Predlažemo da se metalurgija ranog neolita treba smatrati eksperimentalnom fazom, ne u smislu da se svako naselje bavi metalurgijom, već da su različite zajednice razvile različite tehnološke pristupe zasnovane na svojim kulturnim praksama i znanju. Ova varijabilnost može se objasniti nedostatkom arheoloških dokaza“, zaključuju u radu.