Arheolozi su otkrili ranohrišćanske mozaike stare oko 1.600 godina unutar crkve. Posebnu pažnju privukao je natpis u kojem se donatori nazivaju „velikim grešnicima“.

Jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih lokaliteta u Hrvatskoj ponovo je otkrio svoje tajne, navodi se u saopštenju. Nakon gotovo pola veka, arheolozi su ponovo iskopali podne mozaike stare oko 1.600 godina u Betigi kod Barbarige u Istri, a među bogato ukrašenim ornamentima pronašli su i neobičan natpis u kojem bračni par koji je finansirao njihovu izradu sebe naziva „velikim grešnicima“.

Mozaici ponovo ugledali svetlost dana posle skoro 50 godina

Revizijska arheološka istraživanja sproveli su stručnjaci Arheološkog muzeja Istre u saradnji sa Univerzitetom Friedrich-Alexander iz Erlangena i Nirnberga. Istraživanja su trajala od 25. maja do 7. juna na lokalitetu crkvenog i manastirskog kompleksa Svetog Andreja u Betigi, nedaleko od turističkog naselja Barbariga.

Mozaici su poslednji put bili otkriveni tokom velikih arheoloških istraživanja sedamdesetih godina prošlog veka, nakon čega su ponovo zatrpani kako bi bili zaštićeni od propadanja. Tokom ovogodišnjih radova lokalitet je detaljno dokumentovan primenom 3D laserskog skeniranja i fotogrametrije, što će omogućiti njegovu preciznu digitalnu rekonstrukciju pre početka konzervatorsko-restauratorskih radova.

Natpis bračnog para privukao najveću pažnju

Najzanimljivije otkriće predstavljaju četiri natpisa ugrađena u same mozaike. U trolisnoj kapeli sačuvan je deo natpisa koji glasi: „U čast blaženih svetaca, Felicijan i Ingenua, veliki grešnici, napravili su ovo.“

Pretpostavlja se da su Felicijan i njegova supruga Ingenua bili donatori mozaika, a možda čak i graditelji same kapele. Njihov natpis ukazuje i da prvobitna posveta nije bila Svetom Andreju, već svim svetima.

Donatori ostavili svoja imena za buduće vekove

Ostali natpisi otkrivaju ko je finansirao ukrašavanje bazilike. Sveštenik Dalmacije finansirao je izradu oko 300 rimskih kvadratnih stopa mozaika, odnosno približno 26 kvadratnih metara. Istu površinu finansirali su imućni supružnici Akvilin i Uranija, dok je Florencije sa svojom porodicom darovao izradu još 200 kvadratnih stopa. Zahvaljujući ovim zapisima, njihova imena sačuvana su više od 1.500 godina.

Oko groba nepoznatog sveca nastao veliki crkveni kompleks

Istorija lokaliteta počinje početkom 5. veka, kada je oko groba nepoznatog lokalnog sveca podignuta memorijalna trolisna kapela sa podnim mozaikom.

• Ranohrišćanska bazilika u Cimu kod Mostara: arheološka istraživanja i izazovi očuvanja
• Izvanredan rimski mozaik otkriven nakon ilegalnih iskopavanja – divlji kopači uživo prenosili iskopavanja na internetu

Tokom naredna dva veka kompleks se postepeno širio i prerastao u veliko versko središte koje je obuhvatalo trobrodnu baziliku, baptisterijum, mauzolej, portik sa atrijumom i cisternom.

Pretpostavlja se da se u 7. veku ovde nastanila monaška zajednica koja je nastavila dogradnju kompleksa i opremila ga novim predromaničkim kamenim liturgijskim nameštajem. Život na ovom mestu najverovatnije je prestao tokom 13. veka, kada je kompleks napušten i vremenom pao u zaborav.

Nakon završetka digitalnog dokumentovanja, arheologe očekuju konzervatorsko-restauratorski radovi na mozaicima, koji bi trebalo da omoguće njihovo dugoročno očuvanje.