Analiza grobnih nalaza pokazala je da su u praistoriji Evrope takođe postojale nebinarne osobe.

Nakon analize sadržaja 1250 grobova sa sedam lokacija u centralnoj Evropi, istraživači su utvrdili da je do 10 % možda pripadalo nebinarnim ljudima.

Analizirani su skeletni ostaci ljudi i njihovi artefakti iz velikih grobnica iz neolita i bronzanog doba u Nemačkoj, Austriji i Italiji.

Studija je objavljena u časopisu Cambridge Archaeological Journal.

Šta znači nebinarna osoba?

Pol je biološka kategorija i odnosi se na muški i ženski pol. To je pojam iz biologije i odnosi se na skup morfoloških, anatomskih, genetičkih, biohemijskih i fizioloških osobina.

Rod nije pojam iz biologije već iz sociologije. Odnosi se na očekivana ili usvojena društvena ponašanja polova. Deli se na muški i ženski rod.

U današnje vreme mnoge osobe se izjašnjavaju kao nebinarne osobe. Što znači da se ne osećaju ni kao muško ni kao žensko ili ispoljavaju kombinaciju oba. To su ljudi koji ne žele rodno da se odrede i da budu svrstani u rodnu kategoriju.

Težak izazov za praistorijske arheologe

Identifikovanje rodnih normi i identiteta ljudi u praistorijskim društvima težak je izazov za praistorijske arheologe. Naučnici mogu da procene biološki pol na osnovu analize ljudskih skeletnih ostataka, a rod određuju na osnovu predmeta koji su se nalazili u grobovima. Što znači da bi oružje bilo za muškarce, a nakit za žene. A da li je to zaista i uvek tako?

Da bi pokušali da reše ovu zagonetku, istraživači su tražili korelacije između roda i biološkog pola među 1.252 ljudi koji su živeli u rasponu od 5500. do 1200. godine pre nove ere.

Rezultati pokazuju da se 10% osoba ne uklapa u „binarnu normu”, ali i da se pol i rod samo oko 30% ukupne proučavane populacije mogu odrediti.

Pogrebni nalazi se ne poklapaju sa polom

Istraživači su otkrili da na 6 od 7 grobnica postoji ta nedoslednost gde se određeni pol ne poklapa sa rodom na osnovu pogrebnih nalaza. A koji bi “trebalo” da ukažu da li su ti predmeti pripadali muškarcu ili ženi, odnosno osobi muškog ili ženskog roda.

U radu su istraživači naveli primere. Oni su opisali biološkog muškarca sa jednog lokaliteta u Nemačkoj koji je bio sahranjen sa pokrivačem za glavu od puževih školjki, ali i sa drugim predmetima koji su tipični ili povezani sa ženskim rodom. Na drugom mestu postoji obrnuta situacija. Biološki ženski skelet je sahranjen sa muških predmetima, poput kamene sekire, udice za pecanje, kljove divlje svinje i sečiva od kremena.

• I žene su bile gladijatori
• Otkrivena grobnica Amazonki u Rusiji
• Lovom na krupnu divljač bavile su se i drevne žene

„Ono što nam ovi brojevi govore je da istorijski gledano ne možemo više da predstavljamo nebinarne osobe kao „izuzetke“ od pravila, već kao „manjine“, koje su mogle biti formalno priznate, zaštićene, pa čak i poštovane”, rekla je dr Eleonore Pape, jedan od autora studije.

„Zaključujemo da dostupni podaci, uprkos potencijalnim pristrasnostima, podržavaju hipotezu da je određeni stepen rodne varijacije formalno prihvaćen u pogrebnim ritualima praistorijskih srednjoevropskih društava“, istakli su istraživači u studiji.