Amajlija pored desnog lakta žene (foto: Evgeniy Bogdanov)

Jedan izuzetan artefakt pronađen je u grobu žene iz bronzanog doba u Sibiru. Pored njenog desnog lakta nalazilo se ljudsko rebro koje je pripadalo ogrlici. Arheolozi smatraju da se radi o praistorijskoj amajliji.

U južnom Sibiru, na nekropoli Kazanovka 1, drevni ljudi sahranjivali su se od kasnog bronzanog do gvozdenog doba. Arheološka iskopavanja sprovedena su 2020. godine. Grobnice se povezuju sa narodom kulture Tagar iz drevnih sibirskih stepa.

Tagarska kultura

Tagarska kultura je dobila ime po ostrvu u reci Jenisej i bila je dominantna arheološka kultura u basenu Minusinsk u Hakasiji od kasnog bronzanog doba do gvozdenog doba (8-3. veka p.n.e.).

Otkopano je više od hiljadu tagarskih humki, desetine naselja, pronađeno je stotinu petroglifa, i hiljade i hiljade bronzanih predmeta, od kojih su mnogi izloženi u Nacionalnom muzeju Khakas u Abakanu.

Što se tiče artefakta od ljudskog rebra, arheolozi nisu nikada otkrili tokom zaštitinih iskopavanja

Sahrane ispod kurgana br. 15

Najuzbudljiviji nalaz otkriven je u jednom od grobova Kurgana (grobna humka) br. 15. Kurgan br. 15 sadržao je dva ograđena prostora ograđena vertikalno postavljenim pločama od peščara. U glavnom ograđenom prostoru bila su četiri groba. U njima su bile tri odrasle osobe u sredini humke i jedno dete u uglu. Još dvoje dece iz istog perioda sahranjeno je u manjem ograđenom prostoru dograđenom spolja.

Sahrana žene sa ljudskim rebrom (foto: Evgeniy Bogdanov)

Dva groba u centru bila su pokrivena balvanima i pokrivena pločama pravougaonog oblika. Južni od tri centralna groba sadržao je veoma različito sahranjivanje, ne samo iznad zemlje već i ispod. Tu je bila sahranjena žena.

Zagonetni artefakt od ljuskog rebra

Grobna jama bila je veličine 2,5 x 4,45 metara, a po obodu je sagrađeno nešto poput stepenica, na koju su bile postavljene velike kamene ploče. Na grobni pokrivač postavljena je konjska lobanja, a razmaci između i oko ploča duž stepenica su prekriveni malim pločama. Telo žene pronađeno je metar ispod površine.

Bila je položena na leđa sa glavom prema zapadu, ispruženih ruku uz telo i blago savijenih prstiju. Uz telo su postavljene grnčarske posude, pored njene karlice nađeno je kružno bronzano ogledalo sa ostacima kožne futrole, a pored njenog desnog ramena položene su bronzane ploče i igle.

Međutim, najuzbudljiviji nalaz u grobu bio je pored ženinog desnog lakta-ljudsko rebro. Njegova namena je izuzetno zagonetna, ali arheolozi sumnjaju da je u pitanju amajlija.

Gornji deo ogrlice bio je u obliku latiničnog slova X sastavljen od navojnih bronzanih cevčica i perli u obliku kapica prošaranih perlama od karneola. Donji deo je takođe bio od bronzanih cevastih perli, sa perlama od belog argilita. Sa ovog donjeg dela visio je veprov očnjak. A u centru, između njih, arheolozi su otkrili komadiće onoga što je možda bila svilena platnena torba i fragment ljudskog rebra.

Rekonstrukcija amajlija (foto/rekonstrukcija: Evgeniy Bogdanov / Irina Zaharov)

Druge sahrane u regionu takođe sadrže perle, životinjske kosti, očnjake veprova ili mošusnog jelena i ptičje kandže. Takođe je vredno napomenuti da su slični amajliji pronađeni u regionu, skoro uvek u sahranama žena.

Rituali uglavnom uključuju “posebne” predmete. Ljudskom rebru, kao amajliji, teoretski bi se mogla pripisati magijska ili neka druga posebna namena, ali i da je igrao važnu ulogu u pogrebnoj praksi. Jedan takav primer, sahrana žene sa ljudskim rebrom, potiče sa bronzandodopske nekropole u Mokrinu u Vojvodini.

Nedvoljno istražena tagarska kultura

Iako je tagarska kultura jedna od najproučavanijih od svih južnosibirskih kultura, još mnogo toga treba da se nauči o njima. Posebno o njihovim ritualima i pogrebnoj praksi. Jedan od problema današnjice jesu opljačkane grobnice. Takođe, klimatske promene utiču na lošu očuvanost organskih i drugih osetljivih materijala.

Treće, mnoga nalazišta su iskopana na brzinu u toku zaštitnih istraživanja, bez metodološke dokumentacije, ostavljajući osetljivu odeću staru hiljadama godina zanemarenom. Kada se, posle nekoliko milenijuma, perle nađu razbacane po telu, teško je znati koje im je bilo prvobitno mesto, pa je mnogo teže saznati koji deo kostima ili tela su ukrašavali.

Izvor: Haaretz

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »