01/12/2022
Primer sahrane gde je primećena crvena boja

Primer sahrane gde je primećena crvena boja (Schotsmans et al. 2022, fig. 2f)

Međunarodni tim istraživača pružio je novi uvid u ritualne pogrebne običaje na Čatalhujuku pre 9.000 godina. Istraživanja su pokazala da postoji veza između bojenja skeletnih ostataka i crteža na zidovima kuća.

Drevni grad Čatalhujuk

Čatalhujuk je drevni protograd iz perioda neolita i halkolita, a nalazi se na teritoriji današnje južne Turske. Lokalitet se sastoji od više urbanih centara (prvenstveno Čatalhujuk istok i Čatalhujuk zapad), sa gustim stambenim objektima smeštenim na humkama, izgrađenim tokom hiljada godina okupacije.

Najranija faza naseljavanja datuje se oko 7100. godine pre nove ere tokom prekeramičkog neolita. To je period u kojem se ljudi sve više oslanjaju na pripitomljavanje životinja pored tradicionalnog lova.

Čatalhujuk je bio okupiran do oko 5700. godine pre nove ere pre pojave bronzanog doba. Neki istraživači pripisuju napuštanje lokaliteta zbog klimatskih promena. Sa druge strane navodi se  pad egalitarizma koji je doveo do unutrašnjih nemira i sukoba i sloma mikro-društva.

Novi ritualni običaji

Kao deo međunarodne studije objavljene u časopisu Scientific Reports, stručnjaci su otkrili nove uvide u komemoraciju mrtvih u Čatalhujuku kroz upotrebu pigmenata u pogrebne namene i arhitektonske.

Kuće na Čatalhujuku predstavljaju arheološke tragove ritualnih aktivnosti, uključujući sahrane u kućama sa nekim skeletima koji nose tragove boja i zidne crteže.

Skelet muškarca sa cinabaritom na lobanji (foto: Marco Miella)

Povezanost između upotrebe boja i simboličkih aktivnosti je dokumentovana među mnogim prošlim i sadašnjim ljudskim društvima. Na Bliskom istoku upotreba pigmenata u arhitektonskom i pogrebnom kontekstu postaje naročito učestala počev od druge polovine 9. i 8. milenijuma pre nove ere.

Bliskoistočna arheološka nalazišta koja su datovana u neolit ukazala su na veliku količinu dokaza o složenim, često misterioznim i simboličkim aktivnostima. To uključuje sekundarne pogrebne tretmane, odvajanje određenih delova skeleta, kao što su lobanje, i upotrebu pigmenata u arhitektonskim objektima i u pogrebnim kontekstima.

Prema starijem autoru studije Marko Milela (Odeljenje za fizičku antropologiju, Institut za sudsku medicinu, Univerzitet u Bernu): „Ovi rezultati otkrivaju uzbudljive uvide o povezanosti između upotrebe boja, pogrebnih rituala i životnih prostora u ovom fascinantnom društvu“ .

Marko Milela je bio deo antropološkog tima koji je iskopao i proučavao ljudske skeletne ostatke sa Čatalhujuka. Njegov rad uključuje pokušaje da drevni i moderni skeleti „progovore“. Utvrđivanje starosti i pola, istraživanje nasilnih povreda ili posebnog tretmana pojkojnika i rešavanje skeletnih zagonetki su rutinske aktivnosti na Odeljenju za fizičku antropologiju.

Povezanost pogrebne prakse i primena boja u kućama

Studija pokazuje da je crveni oker najčešće korišćen u Čatalhujuku, prisutan kod nekih odraslih muškaraca i žena, kao i dece. I da su cinabarit (crvene boje) i plavo/zelena boja bili povezani sa muškarcima i ženama. Intrigantno je da je broj sahrana u građevini povezan sa brojem narednih slojeva arhitektonskih slika.

Ovo ukazuje na kontekstualnu povezanost između pogrebne prakse i primene boja u domaćem prostoru. „To znači: kada su nekoga sahranili, slikali su i po zidovima kuće“, kaže Milela. Štaviše, u Čatalhujuku, neki pojedinci su „ostali“ u zajednici. Njihovi skeletni elementi su izvučeni iz grobova i cirkulisali su unutra neko vreme, pre nego što su ponovo sahranjeni. I ovo sekundarno sahranjivanje delova skeleta bilo je praćeno zidnim slikarstvom.

Geometrijski crteži u jednoj od građevina na Čatalhujuku (foto: Jason Quinlan/Çatalhöyük Research Projec)

Samo određene osobe su sahranjene sa bojama, a samo je jedan deo pojedinaca ostao u zajednici sa svojim odvojenim delovima skeleta. Prema rečima Marka Milele, „kriterijumi koji vode ka izboru ovih pojedinaca za sada izmiču našem razumevanju, što ove nalaze čini još interesantnijim. Naša studija pokazuje da ovaj izbor nije u vezi sa polom ili sa starošću osobe”.

Ljudski ostaci, pigmenti i arhitektonska upotreba boja iz neolita Čatalhujuka pružaju nove uvide u upotrebu pigmenta u ovoj zajednici, pokazujući unutrašnju dinamiku ovog konkretnog društva i doprinoseći tumačenju pogrebnih praksi u neolitskoj Anadoliji.

Izvor: Heritagedaily

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »