Pre dve decenije u žiži javnosti dospela je kosturnica iz 1. veka za koju se verovalo da je pripadala Jakovu, bratu Isusa Hrista. Navodno je postojao natpis koji je to potvrđivao. Međutim, jedan deo natpisa je bio falsifikat.

Jakovljeva kosturnica je pronađena negde u Jerusalimu, a nalazila se kod privatnog kolekcionara. Javnosti biva prvi put otkrivena 2002. godine. Nakon objavljivanja artefakta u Biblical Archaeology Review, autentičnost natpisa počinje da se dovodi u pitanje.

Na kosturnici se nalazio aramejski natpis „Jakov, sin Josifov, brat Isusov“. Međutim, Izraelska uprava za antkvitete je saopštila da je drugi deo natpisa falsifikat „Isusov brat“. Komisija naučnika je takođe potvrdila njihove iskaze.

Što se tiče same kosturnice, dužine 50 cm, od krečnjaka, njena starost nije dovedena u pitanje. Ona se datuje između 1. veka pre nove ere do 70 godine nove ere kada je bila dominatna praksa ossilegium-a (sakupljanje kostiju umrlih) među jevrejskom populacijom.

Natpis na Jakovljevoj kosturnici, ukoliko bi bio autentičan, onda bi predstavljao i najranije napisanu referencu gde se spominje Isus Hrist.

Suđenje veka za falsifikovanje

S obzirom da je kosturnica otkupljena od trgovca antikvitetima, verodostojnost poslednjeg dela natpisa stručnjaci su morali da provere. To je dovelo i do suđenja.

Suđenje za falsifikovanje natpisa na kosturnici trajalo je sedam godina. Petoro ljudi se teretilo za falsifikovanje. Tri paleografa su pozvana da svedoče, a dvojica su bila ta koja su pročitala natpis. Suđenje se završilo tako što je trgovac antikvitetima i vlasnik kosturnice bio olobođen svih optužbi za falsifikovanje. Ali je zato bio optužen za nelegalnu trgovinu antikvitetima.

Poreklo kosturnice je potvrđeno

Kada je suđenje završeno, nakon jednu deceniju urađene su geološke analize na kosturnici. Istraživanja su objavljena u časopisu Archaeological Discovery 2020. godine. Rezultati su pokazali da kosturnica ima isti hemijski potpis kao kosturnice iz grobnice Talpiot.

Grobnica kosturnica Talpiot nalazi se u predgrađu Jerusalima i možda sadrži kosti Isusa Hrista i njegove porodice. Ali su mnogi istoričari i ostali istraživači skeptični u pogledu ovakvih tvrdnji.

Ona je otkrivena tokom građevinskih radova 1980. godine i reč je o porodičnoj grobnici u kojoj se nalazilo 10 kosturnica iz 1. veka. To nije bilo ništa čudno arheolozima, jer je takva praksa sahranjivanja bila uobičajena. Ono što je bilo, možda, zbunjujuće jesu bili natpisi na kosturnicama. Na nekoliko kosturnica pisala su imena: Yeshua bar Yehosef (Isus sin Josif), Marija (Marija), Yose (Josef/Hoze), Yehuda bar Yeshua (Juda sin Isusov), Marijamena i Mara (Marijam [i] Marta) i Matya (Matej). Naime, ni to nije bilo toliko upitno, jer su se davala ista imena među Jevrejima. Procena je da u tom periodu i nakon toga u Jerusalimu bilo oko 1000 muškaraca koji su nosili ime „Isus, sin Josifov“. Takođe, ukupan broj pokojnika iznosio je 17.

• Lažiranje prošlosti – 3 najpoznatije arheološke prevare
• Arheolozi su možda pronašli mesto rođenja Svetog Petra
• Misterija lobanje iz Perua sa metalnim implantom. Drevni hirurški implant ili moderna prevara?

Ukoliko se ponovo osvrnemo na Jakovljevu kosturnicu, prva fotografija potiče iz 1976, godine. To je 4 godine pre otkrića Talpiot grobnice, koja je otkrivena netaknuta. Iako postoji isti hemijski otisak, to ne znači da je kosturnica iz pomenute grobnice, već neke druge grobnice u blizini koja je sadržala istu geološki sastav.

Običaj sahranjivanja u kosturnici

Praksa sakupljanja kostiju, ossilegium, bila je u skladu sa jevrejskim pogrebnim običajima od 30 godine pre nove ere do 70 godine nove ere. Kada je grad uništen običaj se nastavio izvan Jerusalima u Judeji do sredine trećeg veka.

Nakon smrti pokojnika, leš bi bio stavljen u katakombu oko godinu dana. Kada bi meso istrulilo i ostale samo kosti, one bi bile sakupljene i smeštene u kosturnice srednjih dimenzija sa natpisima i različitim ukrasima. Dužina kosturnica je bila tolika da, najduža ljudska kost (butna kost ili femur) može da stane bez oštećenja. Dok je širina kosturnice trebala da se prilagodi širini lobanje. Posle toga bi kosturnice bile polagane u grobnicama.