Jedan od najstarijih i najpoznatijih slučajeva ubistva u ljudskoj istoriji – smrt Ecija, dobila je novo tumačenje zahvaljujući najnovijoj 3D forenzičkoj analizi, koja pokazuje da Eci nije umro odmah nakon što je pogođen strelom, kako se do sada pretpostavljalo.

Ledeni čovek, takođe poznat kao Eci, jedan je od najstarijih poznatih slučajeva ubistva u ljudskoj istoriji i „najintenzivnije istraženi ljudski leš u istoriji naučnog proučavanja mumija“, istakli su Cink i Majksner (2019).

Sve moguće analize su sprovedene na Eciju

Kada su planinari 1991. godine pronašli mumificirano telo u ledenjacima Istočnih Alpa, nisu ni slutili da će naići na jedno od najvažnijih arheoloških otkrića 20. veka. Telo je pripadalo muškarcu starom više od pet hiljada godina, koga danas znamo kao Ötzi (Eci), ili jednostavno – Ledeni čovek.

Naučna analiza je otkrila da je Ledeni čovek u vreme smrti imao oko 40-50 godina, sa visinom od približno 160 cm i procenjenom težinom od 61 kg. Takođe, na telu je imao više od 60 tetovaža. Njegovi ostaci su pokazivali znake degenerativnih promena na nekoliko zglobova, uključujući kukove, ramena, kolena i kičmu, zajedno sa dokazima arteroskleroze i gastrointestinalnih problema. Takođe je imao zarastanje preloma rebara.

I dok je mnogo toga već rečeno o njegovom životu, opremi, bolesti i genetici, najnovije istraživanje objavljeno u International Journal of Legal Medicine baca novo svetlo na okolnosti njegove smrti. Naučnici su koristili forenzičku 3D rekonstrukciju da rekonstruiše ubistvo iz bakarnog doba.

“Sa stanovišta forenzičke patologije, posebna pažnja je posvećena dubokoj rani na njegovom levom ramenu i vrhu strele zaglavljenom između grudnog koša i leve lopatice”, navodi se u radu.

Strela u leđima Ledenog čoveka

Dugo se verovalo da je Eci strado ubrzo nakon što je pogođen strelom u leđa, koja je probila rame i oštetila subklavijsku arteriju. Rana je delovala smrtonosno. Kombinacija oštećenja kostiju i velikog gubitka krvi činila se dovoljnom da objasni brzu smrt. Međutim, tim predvođen dr Čiarom Villom sa Univerziteta u Kopenhagenu analizirao je CT skenove Ecijevog tela iz 2013., primenivši naprednu 3D segmentaciju. Oni su došli do drugog zaključka.

Pomoću specijalizovanog softvera, istraživači su precizno rekonstruisali ne samo putanju strele i položaj kostiju, već i hematom (nakupljenu krv u mekim tkivima), koji ranije nije bio uočen u potpunosti. Volumen ovog hematoma procenjen je na čak 110 mililitara, što ukazuje da je krv curila neko vreme pre nego što je Eci preminuo. Drugim rečima, on nije umro odmah, nego je umirao polako.

Naučnici otkrili položaj tele Ecija u trenutku kada je pogođen strelom

Korišćenjem detaljnih 3D modela, istraživači su rekonstruisali trenutak udara strele. Pokazalo se da je strela ušla u telo pod pravim uglom, gotovo vodoravno, pogodivši lopaticu i završivši duboko u telu. Interesantno, iz modela proizilazi da je Eci verovatno bio u uspravnom ili poluklečećem položaju u trenutku kada je pogođen. To je suprotno prethodnim pretpostavkama da je bio u bekstvu ili oboren na zemlju.

Pored toga, analizom položaja strele i distribucije hematoma, naučnici su zaključili da je došlo do značajnog curenja krvi u desnoj grudnoj šupljini, ali da je telo još funkcionisalo neko vreme nakon toga. Taj vremenski prozor, možda nekoliko sati, otvara potpuno novu dimenziju u razumevanju njegovog kraja.

Ubistvo s predumišljajem?

Ako Eci nije umro odmah, šta se onda dogodilo u tom međuvremenu? Da li je pokušao da se skloni, da pobegne, ili ga je napadač sustigao i dokrajčio? Iako istraživanje ne daje konačne odgovore na ta pitanja, ono ukazuje da je smrt Ledenog čoveka bila događaj sa više faza i potencijalno sa više učesnika.

Zanimljivo je i to što su raniji nalazi pokazali tragove povreda na šakama, što upućuje na fizički sukob. U kombinaciji sa novim saznanjima o hematomu i poziciji tela, moguće je da Eci nije bio samo žrtva atentata iz zasede, već da je došlo do konflikta koji se odvijao tokom dužeg vremenskog perioda.

Zašto je ovo važno danas?

Metodologija koja je primenjena u ovom istraživanju, kombinacija CT skeniranja, 3D segmentacije i forenzičke animacije, nije značajna samo za arheologe. Ona se danas koristi i u savremenoj forenzičkoj medicini za rekonstrukciju zločina, povreda i smrti u krivičnim istragama. U tom smislu, Ötzi postaje ne samo predmet arheološke radoznalosti, već i „studija slučaja“ u razvoju digitalne forenzike.

• Nove DNK analize otkrile su kako je zapravo izgledala najpoznatija mumija na svetu
• Kako se lečio Ledeni čovek-Eci najpoznatija Alpska mumija
• Naučnici otkrili kako su nastale najstarije tetovaže na svetu na telu Ledenog čoveka

Takođe, ovakve analize omogućavaju da se drevni ostaci sagledaju kao ljudi sa složenim životnim pričama, telima koja su trpela i umirala, ne samo kao “artefakti”. Eci je bio čovek s planovima, neprijateljima, možda i poslednjim mislima dok je krvario na ledenoj padini.

Više od 5.000 godina nakon smrti, Eci i dalje ima šta da nam kaže, ali sada to uspeva uz pomoć tehnologije.