Većina drevnih Evropljana imala je tamnu kožu, kosu i oči još u gvozdeno doba, odnosno do pre 3.000 godina.

Naučnici ističu da je relativno, do nedavno, kombinacija svetle kože, plavih očiju i plave kose bila retkost među Evropljanima. Budući da je većina drevnih Evropljana imala tamnu kožu do pre 3.000 godina, prema novoj DNK studiji. Ova studija je promenila našu percepciju izgleda drevnih Evropljana. Reč je o preprint radu na ovom linku.

Naučna studija otkriva boju kože praistorijskih ljudi

U studiji je analizirano 348 drevnih ljudskih genoma, ljudi koji su živeli pre između 45.000 i 1.700 godina. Njih je ispitala grupa akademika sa Univerziteta u Ferari u Italiji. Prema rezultatima, bleda koža nije preovladavala sve do pre oko 3.000 godina, duboko u gvozdeno doba, iako su neke karakteristike povezane sa svetlijom kožom počele da se pojavljuju pre oko 14.000 godina.

Ova otkrića su dovela u pitanje dugotrajno verovanje da kako su ljudi migrirali iz Afrike u Evropu, njihov ten je brzo postao svetliji. Međutim, rani evropski lovci-sakupljači imali su tamnu kožu, karakteristiku koja je trajala desetinama hiljada godina. Analizirani uzorci pokazuju da je u poslednjih 10.000 godina 63% starih Evropljana imalo tamnu kožu, dok je samo 8% imalo svetlu kožu.

Studija otkriva da je tokom bakarnog i gvozdenog doba, koje je trajalo pre između 5.000 i 3.000 godina, polovina analiziranih ljudi i dalje imala tamne ili srednje tonove kože. Ova spora tranzicija povećava mogućnost da svetlija koža nije bila tako odmah korisna kao što se ranije mislilo.

Ishrana u vezi sa bojom kože drevnih ljudi

Pre između 60.000 i 70.000 godina, savremeni ljudi su migrirali iz Afrike u Evropu i Aziju. Genetske adaptacije su uticale na pigmentaciju kože jer su ove populacije migrirale u područja sa manje izloženosti ultraljubičastom (UV) zračenju. UV svetlost, koja je neophodna za proizvodnju vitamina D, može bolje da se apsorbuje od svetlije kože. Međutim, rani Evropljani su verovatno dobijali dovoljno vitamina D iz svoje ishrane, što bi moglo da objasni zašto je tamnija koža opstajala tako dugo.

Takođe, u studiji se ističe da su promene u ishrani izazvane ekspanzijom poljoprivrede mogle da igraju ulogu u porastu prevalencije svetle kože. Pošto su poljoprivredne zajednice konzumirale manje hrane bogate vitaminom D, bilo je korisnije moći da se sintetiše kroz kožu.

Tokom paleolita Evropljani su imali tamnu kožu

Istraživači su koristili forenzičke tehnike da rekonstruišu fizičke karakteristike i izvuku DNK iz kostiju i zuba kako bi odredili pigmentacijske osobine. Otkrili su da su skoro svi Evropljani imali tamnu kožu tokom paleolitske ere, koja je trajala između 45.000 i 13.000 godina. Tek u periodu kasnog mezolita pojavili su se prvi slučajevi svetlije kože i plavih očiju u nekim oblastima, kao što je severna Evropa.

Nalaz 12.000 godina starog švedskog lovca-sakupljača sa tamnom kožom i plavim očima bio je vredan pažnje jer otvara mogućnost da se boja očiju promenila nezavisno od pigmentacije kože. Štaviše, otkriveno je da je Ledeni čovek Eci, koji je živeo pre otprilike 5.300 godina, imao tamniju kožu od savremenih južnih Evropljana.

Tokom bronzanog doba (pre oko 4.000–3.000 godina), istraživači su takođe otkrili statistički značajan porast svetlije puti, sa više pojedinaca iz Engleske, Mađarske, Estonije i Češke koji su pokazali kombinaciju svetle kože, plavih očiju i plave kose.

Boja kože je varirala

Činjenica da prelazak sa tamne na svetlu kožu nije bio ni linearan ni ujednačen širom Evrope je među najvažnijim nalazima studije. Moguće je da su neki neandertalci imali bledu kožu pre nego što su moderni ljudi ikada stigli, što ukazuje da je pigmentacija evoluirala na složeniji način nego što se ranije verovalo.

Štaviše, istraživači naglašavaju da iako je svetlija koža imala prednost u sintezi vitamina D. Drugi faktori – uključujući seksualnu selekciju i genetski drift – verovatno su doprineli nastanku osobina poput plave kose i plavih očiju.

• Život i smrt dečaka iz ledenog doba: plave oči, tamna koža…
• Dečak koji je želeo da poraste: rekonstrukcija dečaka iz kamenog doba

Dugi niz godina naučnici su smatrali da su moderni Evropljani brzo razvili svetliju kožu kako bi se prilagodili severnoj klimi. Ali prema ovoj studiji, čak i u istim vremenskim periodima, boja kože starih Evropljana je uveliko varirala.