Praistorijska nejednakost i njeno ekonomsko poreklo sežu do trenutka kada su ljudi usvojili plugove koje su vukli volovi.

Prema autorima rada objavljenog u Journal of Economic Literature, upravo je ova tehnologija imala ključnu ulogu u nastanku trajnih društvenih razlika. Uvođenje pluga za zapregu volova u kasnom neolitu povećalo je značaj materijalnog bogatstva u odnosu na fizički rad.

Od rada ka bogatstvu

Godinama su mnogi istraživači smatrali da je poljoprivreda sama po sebi uzrokovala porast nejednakosti, jer omogućava skladištenje hrane i napuštanje prakse zajedničkog deljenja. Ipak, nova studija pokazuje da se nejednakost u bogatstvu nije značajno povećala sve do 5.000 godina nakon pojave poljoprivrede.

U ranijim zajednicama, pokušaji akumulacije bogatstva nailazili su na „agresivni egalitarizam“, pa čak i nasilje koje je imalo za cilj očuvanje jednakosti. Tek sa pojavom pluga i upregnutih volova dolazi do istinske promene – tadašnje društvo prelazi iz sistema zasnovanog na radu u sistem zasnovan na posedovanju.

Vol kao neolitski robot

„Zamislite vola i plug kao neolitskog robota, koji zamenjuje rad i obogaćuje svoje vlasnike“, kaže ekonomista Semjuel Bovles, jedan od autora studije. Ova tehnologija je bila oblik uštede rada koji je doveo do razdvajanja bogatstva od fizičkog truda – razdvajanja koje i danas leži u osnovi savremene ekonomske nejednakosti.

U toj novoj realnosti, ključni faktor koji je određivao porodični prihod više nisu bile lične osobine poput snage i veštine, već posed materijalnih resursa (zemlje, stoke, oruđa) koji se mogu akumulirati i naslediti.

Političke posledice i uspon protodržava

Ova ekonomska transformacija išla je ruku pod ruku s kulturnim i političkim promenama: od egalitarizma ka individualizmu, i od neformalnih zajednica ka prvim protodržavama. Protodržave su obezbeđivale javna dobra, ali su istovremeno preuzele monopol nad nasiljem, čime su učvrstile postojeće odnose moći i omogućile dugotrajniju koncentraciju bogatstva.

• Svedočanstvo o ljudskim žrtvama i društvenoj nejednakosti
• Nasilje je bilo široko rasprostranjeno pre 8.000 godina
• Stopa nasilnih povreda na glavi povećala se sa pojavom prvih gradova

„Poreklo trajne nejednakosti u bogatstvu zahtevalo je i promenu tehnologije i države“, kaže Bovles, ističući i značaj kulturnih faktora.

Istorijska lekcija za savremeni svet

Uvidi ove studije imaju jasan odjek i danas. Tehnologije koje štede rad, poput veštačke inteligencije, ponovo mogu produbiti ekonomske razlike. Ali, kako primećuje Bovles, da li će se to zaista dogoditi – političko je pitanje. Ishod zavisi od toga da li će ekonomske elite uspeti da zadrže ili prošire kontrolu nad tim tehnologijama.

Jedna od posledica nejednakosti, kako primećuje arheološkinja Ejmi Bogard, jeste i veća krhkost društava, ona najnejednakija često su bila najpodložnija političkim previranjima i klimatskim promenama.