Razvoj najranijih gradova u Mesopotamiji i na Bliskom istoku doveo je do značajnog porasta nasilja među stanovnicima. Analiza preko 3500 lobanja pronađenih na Bliskom istoku pokazala je porast nasilnih i često smrtonosnih povreda sa pojavom prvih gradova.

Nasilne povrede na lobanjama su se povećale kako su se gradili prvi gradovi. Studiju je sproveo međunarodni tim istraživača sa univerziteta u Tibingenu, Barseloni i Varšavi. Njihovi rezultati objavljeni su u časopisu Nature Human Behaviour.

Oni su pregledali i analizirali nasilne povrede na 3539 ljudskih skeletnih ostataka iz oblasti koje danas pokrivaju Iran, Irak, Jordan, Sirija, Liban, Izrael i Turska. To im je omogućilo dobiju sliku događaja u periodu od 12.000 do 4.000 godina pre nove ere. Pre više milenijuma bile su karakteristične fundamentalne promene u ljudskoj istoriji, kao što su razvoj poljoprivrede i izgradnja prvih gradova i država.

„Odnos međuljudskog nasilja, odnosno ubistava, dostigao je vrhunac u periodu od 4.500 do 3.300 godina pre nove ere, a zatim je ponovo pao tokom narednih 2.000 godina“, rekao je Joerg Baten sa katedre za ekonomsku istoriju na Univerzitetu u Tibingenu i rukovodilac projekta studije.

• Šta je pravi uzrok kolapsa drevnih evropskih kultura?
• Nasilje je bilo široko rasprostranjeno pre 8.000 godina

„Sa klimatskom krizom, rastućom nejednakošću i kolapsom važnih država u kasnom bronzanom i ranom gvozdenom dobu (1.500 – 400. godine pre nove ere), nasilje je još jednom poraslo. Procenat nasilnih smrti, koji se može identifikovati po traumi lobanje i povredama od oružja (npr. vrhovi strela u skeletima), uobičajeno je merilo koje se koristi za procenu međuljudskog nasilja.“

Nasilje se smanjuje u bronzanom dobu

Istraživači su povećanje nasilja u 5. i 4. milenijumu pre nove ere svodili na povećanje ljudi u prvim, još uvek slabo organizovanim gradovima. Stopa nasilja se značajno smanjila tek kada su se razvili pravni sistemi, centralno kontrolisana vojska i verske institucije.

„Zakoni, centralizovana administracija, trgovina i kultura su zatim doveli do toga da se odnos nasilnih smrti ponovo smanji u ranom i srednjem bronzanom dobu (3.300 do 1.500. godine pre nove ere)“, zaključili su su istraživači u studiji.

Trgovina se povećala i u istočnom regionu Mediterana i Mesopotamije u ranom i kasnom bronzanom dobu, što se vidi iz glinenih ploča sa klinastim pismom, koje su korišćene kao otpremnice i fakture.

Još jedna prekretnica bio je kolaps mnogih naprednih civilizacija u kasnom bronzanom dobu. U ovoj fazi, oko 1.200 godina pre nove ere, takođe se dogodila klimatska katastrofa koja je trajala 300 godina, povezana sa migratornim kretanjima. Ovo je ponovo dovelo do povećanja stope međuljudskog nasilja i nasilnih smrti.

U svakom slučaju studija je jako korisna i zanimljiva. Istraživači su u studiji naveli više faktora koji dovode do nasilnog ponašanja, a koji su očigledno povezani sa razvojem gradova i povećanjem populacije.