Život u drevnim gradovima je dao značajne podatke za urbano planiranje, politiku i predviđanja u epohi kojoj živimo – antropocenu.

Antropocen  ili „čovekovo doba“ je moderni termin za doba u kome sada živimo. To je kratak vremenski period u kome ljudi svojim delovanjem menjaju planetu. Naučnici smatraju da je antropocen počeo pre 250 godina sa industrijskom revolucijom ili početkom pedesetih godina prošlog veka sa tesitranjem nuklearnog oružja.

Proučavamo prošlost da bi bili spremni za budućnost

Gradovi igraju ključnu ulogu u klimatskim promenama i biodiverzitetu i jedno su od najprepoznatljivijih obeležja antropocena. Oni takođe ubrzavaju inovacije i oblikuju društvene mreže, dok održavaju i intenziviraju nejednakosti. Danas više od polovine čovečanstva živi u gradovima, što je prag koji će do sredine 21. veka porasti na skoro 70%. Ipak, uprkos njihovom značaju za antropocen, gradovi nisu noviji fenomen.

Nova studija koju su predvodili autori sa Instituta za geoantropologiju Maks Plank, objavljena u prvom izdanju novog časopisa Nature Cities. Studija pokazuje kako najsavremenije metode i perspektive iz arheologije, istorije i paleoekologije bacaju novo svetlo na proteklih 5.500 godina urbanog života.

Naučnici tvrde da istorija urbanizma pruža važan resurs za razumevanje odakle dolaze naši savremeni urbani izazovi, kao i kako bismo mogli da počnemo da ih rešavamo. U radu su istaknuti načini na koje nove metodologije menjaju naše razumevanje prošlih gradova i pružaju referencu za urbana društva koja se kreću kroz sve intenzivnije klimatske ekstreme 21. veka.

Prošlost otkriva u kom smeru ide život u modernim gradovima

Ove metode se kreću od tehnika daljinskog detekcije kao što je LiDAR, koje dokumentuju gradove na mestima gde se urbani život nekada smatrao nemogućim, do biomolekularnih pristupa poput analize izotopa, koja može pružiti uvid u to kako su gradovi oblikovali različite organizme i uticali na ljudsku mobilnost i povezanost kroz vreme.

• Otkriven ogroman izgubljeni grad u Amazoniji
• Stopa nasilnih povreda na glavi povećala se sa pojavom prvih gradova
• Šta je pravi uzrok kolapsa drevnih evropskih kultura?

U međuvremenu, proučavanje jezgara sedimenata i istorijskih podataka može pokazati kako su gradovi izvršili adaptivni pritisak na različite pejzaže i ljudska društva, kao što to čine i danas.

Kako razumevanje uticaja čovečanstva na sistem Zemlje raste, urbanizam se sve više smatra jednim od najuticajnijih oblika eksploatacije zemljišta.

Autori u radu naglašavaju da prošlost ne pruža samo anegdotske uvide, već numeričke skupove podataka o stvarima kao što su dužine puteva, tipovi zgrada, veličina stanovništva, ekonomski učinak, uticaji na životnu sredinu i još mnogo toga. Sa napretkom u kompjuterskoj arheologiji, ovo otvara mogućnost kvantifikacije sličnosti i razlika u urbanim putevima kroz prostor i vreme, direktno povezujući prošlost sa sadašnjošću.

Pregledom različitih primera iz celog sveta u rasponu od srednjovekovnog Konstantinopolja (sada Istanbul) do Bagdada iz 9. veka, od Velikog Zimbabvea do Velikog Angkora u Kambodži, ova nova studija ističe potencijal novih metodoloških pristupa za otkrivanje istorijskog nasleđa i predviđanje putanje urbanizma u epohi antropocena.