Jordanski olovni kodeksi ponovo su aktuelni nakon što je sveobuhvatna analiza otkrila da neki fragmenti pokazuju starost od najmanje 200 godina.

Kontroverzna zbirka od oko 70 olovnih knjiga (kodeksa), koja se navodno pojavila između 2005. i 2008. godine iz pećine na severu Jordana, ostaje jedna od najzagonetnijih pojava na spoju arheologije, religijske istorije i tržišta antikviteta. Predstavljeni 2011. godine kao potencijalni artefakti iz ranog hrišćanstva, kodeksi su odmah izazvali snažan otpor stručne javnosti.

Falsifikovanje nalaza

Izraelska uprava za starine (IAA) i BBC-jeva istraga proglasili su ih falsifikatima, ukazujući na ikonografsku i stilsku nekonzistentnost. Kao i na činjenicu da se slični predmeti u velikom broju pojavljuju na tržištu antikviteta Bliskog istoka.

• Lažiranje prošlosti – 3 najpoznatije arheološke prevare
• Misterija metalnog implanta na drevnoj lobanji: Autentičan ili falsifikat?
• Rešena misterija čuvenog Torinskog pokrova?
• Potvrđen najstariji pomen Boga na olovnoj pločici?

Epigrafski dokazi bili su naročito zbunjujući. Profesor Piter Toneman sa Oksforda pokazao je da je tekst na jednoj bakarnoj ploči prepisan sa poznatog rimskog epitafa iz 108/109. godine, i to na način koji ga čini besmislenim.

Naučne analize otkrivaju starost Jordanskih kodeksa

Ipak, krug istraživača je insistirao na dodatnom testiranju uzoraka. Najnovija studija, objavljena u časopisu Nuclear Instruments and Methods in Physics Research B, sprovedena u Centru za jonske snopove Univerziteta u Sariju u saradnji sa Glazgovom i Bečom, donela je najdetaljniju materijalnu analizu do sada.

Primena četiri tehnike: analize elemenata u tragovima, izotopa olova, alfa-čestica i radiogenog helijuma, otkrila je heterogenu sliku. Delovi kodeksa, naročito spoljne strane, pokazuju jaku kontaminaciju i daju nepouzdane rezultate, dok su unutrašnje stranice jedne knjige značajno manje kontaminirane i ukazuju na minimalnu starost od oko 200 godina. To je maksimalni vremenski domet ovih metoda, pa studija ne može potvrditi autentičnost, ali ne može ni dokazati da su svi predmeti savremeni falsifikati.

Profesor Rodžer Veb, direktor IBC i vodeći istraživač, naglašava da neki delovi izgledaju modernije, ali drugi pokazuju karakteristike starog olova koje nije jednostavno replicirati. To stvara sliku kompleksnih objekata različitog porekla ili naknadno kombinovanih materijala.

Nisu svi ubeđeni u autentičnost kodeksa

Uprkos tome, većina arheologa i epigrafa ostaje skeptična. Mešavina pisama različitih epoha, ikonografija koja izgleda kao kolaž poznatih motiva, pa čak i navodni portret Isusa, teško se uklapaju u bilo koji poznati istorijski kontekst. IAA i dalje zvanično smatra kodekse falsifikatima.

Naučna analiza, međutim, otvara prostor za dalja istraživanja. Iako ne daje konačan odgovor, pokazuje da poreklo bar nekih fragmenata ne može biti u potpunosti odbačeno. Do razvoja preciznijih metoda datiranja olova, jordanski kodeksi ostaće na raskršću između istorijske misterije i modernog falsifikata.