Rani ljudi u Evropi su pravili i kontrolisali vatru pre najmanje 250.000 godina za potrebe kuvanja, grejanja ili zaštite.

Kontrolisana vatra je tehnološka prekretnica u istoriji ljudske evolucije. Naše razumevanje kontrole vatre ima direktan uticaj na to šta znači biti „čovek“.

Istraživački tim sa Univerziteta Heriot-Vat u Škotskoj istraživao je rane dokaze upotrebi vatre u Evropi, piše u saopštenju.

U radu objavljenom u časopisu Nature Scientific Reports, naučnici su izneli dokaze da su naši preci u Evropi koristili vatru za kuvanja, grejanja i zaštitu pre najmanje 250.000 godina.

Prethodna istraživanja su ukazivala na to da su ljudi upravljali vatrom u Evropi pre oko 200.000 godina.

Posmatrano na globalnom nivou, najraniji dokaz o upotrebi vatre, kontrolisane od ranih ljudi, potiče iz istočne Afrike i datuje se pre oko 1,5 miliona godina. Izvan Afrike, najraniji dokaz o upotrebi vatre pronađen je na Bliskom istoku, u Izraelu pre oko 790.000 godina. Što se tiče Evrope, postoje pretpostavke o ranoj upotrebi vatre pre oko 400.000 godina u Mađarskoj, Francuskoj i Nemačkoj, ali nije potvrđeno sa sigurnošću.

Rana upotreba vatre u Evropi

Istraživački tim otkrio je da su rani ljudi koristili vatru tako na arheološkom nalazištu blizu Madrida u Španiji.

“Ovo je važno jer je naša vrsta definisana našom upotrebom vatre“, rekao je dr Klajton Magil specijalista za geohemiju i vođa projekta. Uz pomoć geohemije on reksontruiše drevne uslove životne sredine. Geohemija obuhvata proučavanje hemijskog sastava zemlje i njenih stena i minerala.

Dr Magil je rekao: „Pronašli smo definitivne dokaze da su stvari spaljene i ti ostaci su organizovani u obrazac, što sugeriše da su ljudi ti koji prave i kontrolišu vatru. Ili su koristili vatru za kuvanje ili za odbranu.”

Na osnovu prostornog obrasca u vatri drevni ljudi su vatrom okruživali nešto, poput kuće ili spavaće sobe, dnevne sobe ili kuhinje, ili ograđenog prostora za životinje.

• Homo naledi je koristio vatru pre 236.000 godina
• Najraniji poznati dokazi kuvanja hrane na arheološkom nalazištu u Izraelu pre 780.000 godina

Za potrebe grejanja, a na osnovu ugljenisanih ostataka, istraživači znaju da su ljudski preci izabrali određene vrste ogrevnog drveta. Određena vrsta drveta pružila bi im veću toplotu i nedostatak dima.

„Ovo je važno jer je naša vrsta definisana našom upotrebom vatre“, rekao je dr Magil.

„Biti u mogućnosti da kuvamo hranu da nahranimo naš veliki mozak je jedna od stvari koja nas je učinila tako uspešnim u evolucionom smislu. Vatra takođe donosi zaštitu i podstiče komunikaciju i porodičnu vezu. I sada imamo definitivne, nepobitne dokaze da su ljudi palili i zaustavljali požare u Evropi oko 50.000 godina ranije nego što smo pretpostavljali.”

Hemijska analiza je pouzdaniji način potvrđivanja vatre od analize ostataka u arheološkim ognjištima. Ognjišta unutar pećina ili ona koja su na otvorenom prostoru mogu biti narušena vremenskim uslovima ili iskopavanjima.