Naučnici veruju da je naš predak Sahelanthropus tchadensis hodao na dve noge pre 7 miliona godina u Africi.

Paleoantropolozi su u blizini lobanje ljudskog pretka pronašli i butnu kost koja ukazuje na uspravno kretanje. Takođe, pronađene su i dve kosti podlaktice koje potvrđuju da je izumrla vrsta Sahelanthropus tchadensis provodila vreme i na drveću, prenosi Science.

Sahelanthropus tchadensis je pronađen na lokalitetu u Čadu u centralnoj Africi 2001. godine. Lobanja ove izmrle rane ljudske vrste se smatra najranijim fosilnim dokazom nakon evolucione podele između šimpanze i ljudskog pretka.

Paleontolog Mišel Brune sa Univerziteta u Poatjeu nazvao je ovog pretka Toumaï, imenom lokalnog jezika Daza što znači „nada u život“.

Lobanja veličine šimpanze najviše je ličila na afričkog majmuna. Ali njegovi zubi su ukazivali na nešto drugačije. Njegovi očnjaci su podsećali na one kasnijih hominina ili članova ljudske porodice. Oblik otvora na dnu lobanje, foramen magnum, sugerisao je da je Sahelantropus balansirao glavu na vrhu okomitog vrata, slično uspravnom hodu kod današnjih ljudi

• Fosil australopitekusa iz Južne Afrike stariji je milion godina nego što se ranije mislilo, pa čak stariji i od čuvene “Lusi”
• Pre 3 miliona godina izrađeno najstarije kameno oruđe

Uspravno hodanje je jedna od prvih osobina koja je razlikovala ljude od majmuna, a koji su se odvojili od istog pretka.

Međutim, lobanja nije dovoljna da se potvrde pretpostavke o bipedalizmu ili uspravnom hodanju.

Određene karakteristike na butnoj ukazuju na bipedalizam

U novoj studiji u časopisu Nature, tim francuskih i čadskih istraživača koristio je niz metoda za analizu unutrašnje i spoljašnje strukture više od 20 osobina u kostima. Kada su uporedili te osobine i mere sa živim i fosilnim majmunima i homininima, otkrili su da orijentacija osnove vrata butne kosti i spljoštenost gornjeg dela kosti podsećaju na one kod hominina. Odnosno pripadnika ljudske loze, ali ne i na butne kosti afričkih majmuna.

Pored toga, gustina kosti viđena na poprečnom preseku unutrašnjosti butne kosti spadala je u opseg hominina. Što sugeriše da je podvrgnuta silama opterećenja kompatibilnim sa uspravnim hodanjem.

Sve to ukazuje da je ovaj izumrli ljudski predak hodao na dve noge kroz šumu. I to znatno ranije od najranijih poznatih dvonožnih hominina, Orrorin tugenensis-a i Ardipithecus-a.

Iako je Sahelanthropus tchadensis hodao uspravno na dve noge, ipak je proveo prilično vremena na drveću. Dve kosti donje ruke otkrivaju da je vrsta takođe bila na drvetu, gde je verovatno bila najsigurnija od predatora.

Naravno, postoje i oni koji sumnjaju u ove pretpostavke, jer veruju da je neophodno pronaći više dokaza.

Bez obzira na to što su izgled i struktura butne kosti primamljivi i podsećaju na kosti predaka koji su hodali uspravno, ova izumrla ljudska vrsta je važna iz drugih razloga. Sahelanthropus tchadensis potiče iz vremena kada su naši najraniji preci mnogo ličili na afričke majmune, ali su se odvojili od loze koja je vodila do šimpanzi.