Arheolozi su otkrili da su stari Egipćani žigosali robove kako bi pokazali da su vlasništvo faraona. Pored toga što je namera vlasnika bila da prikaže da su imovina ujedno su ih stavljali u rang sa stokom.

Smatra se da se predmeti za žigosanje datuju oko 1292. godine p.n.e. do 656. godine p.n.e.

Otkriven je niz malih predmeta za žigosanje za koje se smatralo da su „potencijalno premali za stoku“. Zato se verovalo da su upotrebljeni na ljudima.

Proučavanje tekstova potvrdilo žigosanje ljudi

Arheolozi su u radu objavljenom u The Journal of Egyptian Archaeology analizirali aramejske i egipatske spise o praksi obeležavanja robova u Egiptu. Iako se u tekstovima spominje prodaja i prenos stoke i izdvaja ona koja ima ili nema žig ili pečat, zaključili su da se terminologija tog perioda odnosi na žigosanje, a ne na tetoviranje ljudi.

Naravno, i jedno i drugo su mogli da budu naneti na telu sa istim ciljem – označavanje vlasništva.

Međutim, u starom Egiptu tetovaže su korišćene u verske, dekorativne i apotrejske svrhe.

Prema istraživačima, ovi bronzani predmeti za žigosanje bili su otprilike iste veličine kao oni koji su korišćeni na robovima kojima su trgovali Evropljani u 19. veku.

„Toliko su male da ih to sprečava da se koriste na govedima ili konjima“, rekla je Ela Karev, autor rada za Live Science. „Ne isključujem tu mogućnost, ali nemamo dokaza da su male životinje poput koza žigosane, a ima toliko drugih dokaza da su ljudi žigosani”.

“Identifikacija ovih oznaka kao žigova naglašava dehumanizaciju ovih porobljenih osoba i implicira da je njihov status bio u rangu sa drugom imovinom kao što je stoka”, piše u radu.

Antonio Loprieno, egiptolog sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj, za Live Science da se „obeležavanje“ vrši samo na robovima koji su bili stranci.

Ropstvo starom Egiptu

Praksa ropstva u Egiptu bila je veoma različita od moderne koncepcije ropstva zasnovane na transatlantskoj trgovini robljem.

Drevni Egipćani nisu imali “moderne” klasifikacije u ropstvu. U nekim drevnim spisima navodi se da su ljudi bili ponekad kupljeni i prodavani kao vlasništvo, a možda zajedno sa zemljom na kojoj su se izdržavali. To se danas naziva “kmetovima”. Postoje i dokazi da je miraz za brak mogao platiti njihov vlasnik i da su mnogi robovi usvojeni u porodice.

Pored toga, postoje dokazi da su robovi često bili oslobođeni ropstva i da su postali redovni članovi egipatskog društva.