Skeletni ostaci mrkog medveda, koji je učestvovao u spektaklima, pronađeni su u rimskom amfiteatru u Viminacijumu.

Ostaci mrkog medveda iz rimskog amfiteatra u Viminacijumu pružaju prvi fizički dokaz brutalne upotrebe divljih životinja u antičkim arenama. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Antiquity.

Vekovima su hronike i izveštaji o rimskoj antici prenosili živopisne, a često i jezive, opise spektakla koji su se održavali u amfiteatrima širom Carstva, gde su se, pored gladijatora i osuđenika, borile, lovile ili su pogubljeni zarobljenici, bezbrojne raznovrsne divlje zveri.

Među njima, mrki medved (Ursus arctos) zauzimao je istaknuto mesto, često pominjan u pisanim izvorima. Međutim, direktni fizički dokazi koji potvrđuju hvatanje i specifičnu upotrebu ovog medveda u takvim događajima su odsutni u arheološkim zapisima. Ova praznina sada je popunjena zahvaljujući pažljivom ispitivanju fragmentovane lobanje mrkog medveda pronađene u amfiteatru Viminacijuma.

Naučne metode otkrivaju život medveda

Skeletni ostaci medveda pronađeni su tokom arheoloških iskopavanja u građevini pored arene amfiteatra. Ovi ostaci podvrgnuti su iscrpnim analizama, čiji rezultati predstavljaju prvi neosporni osteološki dokaz o učešću mrkih medveda u rimskim spektaklima. Naučnici su kombinovali arheozoološku i mikroskopsku analizu, rendgensko snimanje i sekvenciranje drevne DNK kako bi rekonstruisali životnu priču životinje i uslove njenog zatočeništva, nudeći izuzetno detaljan uvid u stvarnost ovih zveri namenjenih javnoj zabavi.

Prema nalazima istraživanja, analizirani ostaci životinje pokazuju da je to bio mužjak mrkog medveda star oko šest godina. Poređenje njegovog genetskog profila, dobijenog iz pronađenog koštanog materijala, sa profilom modernih populacija u regionu pokazalo je da je lokalnog porekla, poreklom sa Balkana. Ovo ukazuje na krug hvatanja i snabdevanja divljih životinja koji je funkcionisao u blizini samog gradskog lokaliteta, čime se izbegavao složen i skup transport na velike udaljenosti potreban za snabdevanje igara koje su se održavale u Viminacijumu, glavnom gradu provincije Gornja Mezija.

Povrede i tragovi stresa na skeletnim ostacima medveda

Ali upravo povrede i patologije identifikovane na lobanji govore priču o sudbini ove životinje. Mikroskopski i radiološki pregled otkrio je traumatski udarac na frontalnoj kosti, čija priroda i lokacija su u skladu sa udarcem tupom silom iz oružja, verovatno zadatim od strane venatora, specijalizovane vrste gladijatora-lovca koji je lovio i ubijao divlje zveri kao deo spektakla.

Ključno je da analiza preloma otkriva početni, ali nepotpun proces zarastanja, koji je bio ozbiljno komplikovan razvojem sekundarne infekcije koja je na kraju dovela do smrti medveda. Ova činjenica je ključna, jer ukazuje na to da je životinja preživela susret u areni gde je primila udarac, da je uklonjena i držana u životu neko vreme nakon borbe. Ovaj utisak o produženom zatočeništvu dodatno je potvrđen stanjem njegovih zuba.

Medved učestvovao u više spektakala

Očnjaci medveda pokazuju prekomerno i abnormalno habanje, obrazac abrazije koji istraživači ubedljivo pripisuju stalnom i intenzivnom trenju o rešetke metalnog ili drvenog kaveza, stereotipnom ponašanju koje je rezultat stresa i produženog zatočeništva. Štaviše, identifikovani su znaci parodontalne bolesti, još jednog stanja povezanog sa zatočeništvom i moguće izmene njegove prirodne ishrane.

• Da li su psi bili žrtvovani u amfiteatru u Viminacijumu?
• Zanimljive činjenice o gladijatorima iz Efesa
• Arheolozi pronašli prvog gladijatora koga je usmrtio lav

Budući da je prelom delimično zarastao i da je uočeno ekstremno habanje zuba, ta slika pokazuje da ovaj medved nije bio povremeni borac. Stanje njegovih kostiju i zuba sugeriše da je bio zatvoren značajan vremenski period i da je tokom života učestvovao u više predstava, postajući redovna atrakcija u amfiteatru Viminacijuma.